Upornost kojom su apostoli objavljivali razapetog Gospoda kao temelj hrišćanske vere u najmanju ruku iznenađuje. Njihova je objava sigurno zvučala potresno, čak i uvredljivo, njihovim savremenicima, Jevrejima i paganima podjednako. Iz savremenih izveštaja poznato je da je smrt raspećem, kome je obično prethodilo bičevanje, bilo rašireni oblik pogubljenja u Rimskom carstvu. Po pravilu to je bilo rezervisano za poznate zločince, buntovne robove i pobunjenike protiv rimske države. Njegov oblik prilično se razlikovao, zavisno od hira i sadizma dželata. Raspeće je bilo nemilosrdan i izuzetno sramotan oblik kažnjavanja, čija je namera bila da žrtve izloži najvećem mogućem poniženju.
»Mi propovedamo Hrista razapeta Jevrejima dakle sablazan, a Grcima bezumlje.« (1. Korinćanima 1,23).
Ne može se reći da su Grci i Rimljani bili potpuno nepripremljeni za ovo neobično novo objavljivanje razapetog Sina Božjeg. Od detinjstva su bili upoznati s legendama, mitovima, parodijama i izveštajima o dobrovoljnoj smrti prihvaćenoj za uobičajenog boga zaštitnika nekog grada, porodice ili prijatelja. Takve izveštaje poznavali su od pamtiveka. Međutim, u vreme apostola takva arhaična gledišta više se nisu slagala sa uzvišenijim shvatanjem religije, posebno u obrazovanim krugovima. Ne može se reći da im je vest o smrti Isusa iz Nazareta bila nerazumljiva. Ona je jednostavno bila etički uvredljiva, ako ne i odbojna, jer se radilo o jevrejskom stolaru koji je kao zločinac pogubljen na krstu, a koji je tvrdio da je Bog, Car nad carevima i Gospodar nad gospodarima, koji je okajao ne samo neki određeni zločin ili greh, već sve grehe za sve ljude u sva vremena. Više nije bilo potrebe za ublažavanjem Božjeg gneva pomoću nečijih postupaka ili žrtava, jer je sam Bog milostivo osigurao Žrtvu pokajnicu da, jednom zauvek, izbriše svaku krivicu… Apsurd, čista besmislica!
To je bilo još veća sablazan za jevrejski narod. Jevreji iz prvog stoleća očekivali su carskog, slavnog Mesiju. Za njih je bila besmislica vest o Mesiji koji umire na krstu i koga Bog vaskrsava.
To je bilo još veća sablazan za jevrejski narod. Jevreji iz prvog stoleća očekivali su carskog, slavnog Mesiju. Za njih je bila besmislica vest o Mesiji koji umire na krstu i koga Bog vaskrsava. Među njima je bilo, samo po sebi razumljivo, da će Ga Bog blagosloviti slavnom pobedom. On je bez premca bio Pravednik i Bezgrešni. Svako pričanje o razapetom Mesiji neminovno će biti shvaćeno kao bogohuljenje, jer je sama Tora tvrdila da je čovek koji »bude osuđen na smrt i obesiš ga na drvo«, bio »Proklet pred Bogom«. (5. Mojsijeva 21,22.23; vidi: Galatima 3,13) Nije bilo moguće da Mesija bude istovremeno Izrailjev Mesija i Božje prokletstvo. Svaka takva objava je zaslužila prezir i bila čista ludost. Kako je Pavle dobro primetio: »Mi propovedamo Hrista razapeta Jevrejima dakle, sablazan a Grcima bezumlje.« (1. Korinćanima 1,23).
………………………………………………….
Izvod iz knjige: „Neuporedivi Isus“, Bryan W. Ball and Willian G. Johnsson
(Knjigu možete poručiti kod: http://preporod.rs/)
Fotografija: Jametlene Reskp on Unsplash
