Bol. Kad se pomene ova reč mi obično ustuknemo i zadrhtimo već na samu tu pomisao. Sigurna sam da je većina ljudi upoznala taj osećaj u nekom trenutku svog života. Bol može biti različite jačine – od oštrog probadanja kad se pogrešno savijemo ili kad zaboravimo da se zagrejemo pre redovnog vežbanja, do dugotrajnog, žarećeg bola koji naizgled nikad ne prestaje, bez obzira na to šta mi uradili.
Ponekad taj dugotrajni bol može biti produktivan – on nas može upozoriti da dalje ispitamo šta je razlog toga što se loše osećamo i da shvatimo da naši simptomi u stvari govore o nekom većem problemu. On nas požuruje da se ozbiljnije pozabavimo svojim komplikacijama.
Bol nije uvek fizički. Emocionalni bol može biti podjednako jak, ponekad i jači od njega, i često ga čovek nosi u sebi mnogo godina, ponekad i čitavog života. On je skriven jer mi smatramo da ga drugi ne bi razumeli, ili bi nas čak osuđivali zbog toga. Možda nam je teško da priznamo da smo povređeni. Iza izveštačenog osmeha često je tužno srce. Unutrašnje suze niko ne vidi.
Stalni potmuli bol može biti klizav teren, ponekad obuzimajući celo naše biće. Kad nema fizičkih dokaza za bol, onaj koji pati ne shvata se ozbiljno. Moj bol je počeo posle nezgode na radnom mestu, kada sam dobila tzv. zamrznuto rame. Ponekad je bol koji sam osećala bio neizdrživ. Opseg kretanja mog ramena skoro je smanjen na nulu. Mada se intenzitet bola donekle smanjio, i posle šest meseci pokretljivost ramena ostala mi je ograničena.
Jednog dana, dok sam u suzama sedela u krevetu, pomislila sam: Bog sigurno ovo ne radi bez razloga, i upitala se: Mogu li da nađem 10 stvari u vezi sa svojim bolom na kojima mogu da budem zahvalna?
Iznenadila sam samu sebe kad sam počela da nabrajam. U stvari, našla sam 11 stvari za koje mogu da zahvalim Bogu! Želim da s vama podelim ta svoja otkrića, nadajući se da ćete i vi naći razloge da se nadate i nađete sebi neki blagoslov, čak i onda kad vas najviše boli:
- Moja povreda nije bila na ruci kojom se najviše služim.
- Još mogu da koristim svoju zdravu ruku.
- Još mogu da hodam.
- Imam medicinsku i finansijsku pomoć i podršku.
- Moj sopstveni bol pomogao mi je da potpunije shvatim intenzitet bola kod drugih ljudi – ponekad je lako zaboraviti da ne boli samo nas.
- Pomoglo mi je da shvatim da mi je potrebno više vremena za odmor i oporavak, i da ne treba da se osećam krivom ako tražim tu ravnotežu.
- Ponekad previše stoički podnosimo svoj bol i ne dajemo drugima i samima sebi priliku da budemo blagosloveni njihovim služenjem.
- Zahvalna sam na praktičnoj pomoći od strane svoje porodice i prijatelja.
- Pomoglo mi je da shvatim da ponekad priroda preuzima kontrolu i da se ne može požurivati – to je lekcija o strpljenju.
- Ne radeći svojim uobičajenim tempom, dobila sam više vremena za molitvu i razmišljanje o sebi.
- Setila sam se večitih mudrih reči, poput „I ovo će proći”, „Putovanje od hiljadu milja počinje jednim korakom”. Setila sam se i Molitve smirenosti: „Bože, daj mi snage da prihvatim stvari koje ne mogu promeniti, hrabrosti da promenim stvari koje mogu, i mudrosti da spoznam razliku između ta dva.” Pošto sam te reči ponovila toliko puta, jesam li stvarno verovala da ih mogu primeniti na sopstvenu situaciju?
Sada shvatam da je moj bol samo senka bola koji je Isus podneo umesto mene.
Pošto sam imala dosta vremena da razmišljam o osećajima koje izaziva bol, ja sada jasnije shvatam da je moj bol samo senka bola koji je Isus podneo umesto mene. To je samo delić patnje koju je On bio spreman da podnese kako bi nam pokazao neizmernu ljubav svoga Oca. Agonija bola, sramote, mučenja i poniženja bili su Njegova sudbina kako bi sa sobom pomirio palo i napaćeno čovečanstvo. Bog može da blagoslovi i daje svoj blagoslov i u najpotresnijim i najtežim okolnostima.
„Neću te ostaviti, niti ću od tebe odstupiti”, kaže Biblija u Jevrejima 13,5. To su reči kojih se uvek treba sećati.
Ako živite u bolu, ne gubite nadu. Dozvolite Isusu da vas privije uz svoje srce i olakša vam bol. Mi to ponekad ne vidimo zbog svojih suza, ali Božja obećanja su sigurna. Poslednjih nekoliko reči u prelepoj pesmi „Otisci stopa” iznose suštinu božanske ljubavi prema čovečanstvu koje pati: „Kad budeš video samo jedan par otisaka, to je mesto gde sam te uzeo u naručje.”
