Kos, malo ostrvo u Egejskom moru, bilo je poznato po svojoj svili i vinu, ali i kao raskršće brojnih puteva i obrazovni centar. Međutim, ono po čemu je verovatno najpoznatije jeste njegov slavni stanovnik, „doktor” Hipokrat.
Hipokrat je živeo od 460. do 377. godine stare ere. Mogu da zamislim kako je taj mudri lekar poučavao i lečio ljude na mestu poznatom kao Asklepion, smeštenom na brdu s pogledom na ostrvo. Učenici iz celog sveta, uključujući njegove sinove, upijali su svaku reč koju je veliki lekar izgovarao. Mnoge od zakletvi i standarda u današnjoj medicini potekli su od Hipokrata i njegovih učenika.
Taj period istorije bio je vreme krupnih promena. Grci su se borili u Peloponeskom ratu – Sparta protiv Atine – a kasnije su ratovali s Persijancima i pobedili ih. Bilo je to i vreme duboke filozofske misli. Sokrat je umro 399. godine stare ere, pošto je optužen da kvari omladinu učeći je da ne postoji mnoštvo bogova. Ratni pohodi, trgovina i razmena ideja omogućili su da se znanje širi kao nikad ranije.
„Neka vam hrana bude lek, i neka lek bude vaša hrana“
Hipokrat i hrana
Hipokrat je najverovatnije čuo za svog savremenika Sokrata, koji je osporavao viševekovno verovanje da je bolest kazna bogova. Pitam se da li je taj lekar na svojim brojnim putovanjima došao u dodir i sa Petoknjižjem (Pentateuh – prvih pet knjiga Biblije), napisanim od strane Mojsija oko 1300. godine stare ere. Jezdra, književnik, čitao je te svitke otprilike 537. godine stare ere, kao što je opisano u Nemijinoj knjizi (Nemija 8). Pretpostavlja se da su do četvrtog veka stare ere delovi Petoknjižja bili prevedeni na grčki jezik i mogli su biti dostupni Hipokratu.
Sasvim je moguće da je Hipokrat, tragalac za mudrošću, imao pristup biblijskom učenju iz prvog poglavlja Prve knjige Mojsijeve. Već u prvom poglavlju, nakon što je stvorio ljudska bića kao muško i žensko, Bog im je dao uputstva u vezi sa ishranom: „I još reče Bog: Evo, dao sam vam sve bilje što nosi sjeme po svoj zemlji; i sva drveta rodna koja nose sjeme; to će vam biti za hranu. A svjemu zvjerinju zemaljskom i svjema pticama nebeskim i svjemu što se miče na zemlji i u čem ima duša živa, dao sam svu travu da jedu. I bi tako” (1. Mojsijeva 1,29.30).
Hipokrat je lako mogao da preuzme te istine iz Prve Mojsijeve i primeni ih u sopstvenoj praksi i učenjima. Izreku „Neka vam hrana bude lek, i neka lek bude vaša hrana“ mnogi povezuju sa Hipokratovim učenjima. Upotreba biljaka u medicinske svrhe prenosila se tokom istorije kroz mnoge kulture, a mi danas imamo istraživanja zasnovana na dokazima koja potvrđuju istinitost Hipokratove izjave.
Nacionalna medicinska biblioteka u Betezdi, država Merilend (u blizini Vašingtona), sadrži hiljade naučnih radova u vezi sa ishranom, koji se objavljuju svake godine. Njena arhiva biomedicinskih publikacija nosi naziv PubMed. Na osnovu tih opsežnih istraživanja, sve više raste svest o tome da hrana može da spreči i izleči mnoge bolesti. Ako nešto i nije sasvim dokazano, ne znači da je pogrešno.
Poznato je, međutim, da je sve što ulazi u naše telo, bilo fizički ili mentalno, praćeno određenim fiziološkim promenama. Kako biljke menjaju našu fiziologiju (funkcionisanje našeg tela)? Na koji način se biljke mogu koristiti kao lek? Hipokrat nije imao pristup arhivi PubMed, ali mi imamo. Primenom istraživanja u vezi sa ishranom, zasnovanih na dokazima, može se menjati naša fiziologija. Hrana koju biramo – ono što unosimo u svoje telo – može da leči, pa čak i da spreči određene bolesti.
„I još reče Bog: Evo, dao sam vam sve bilje što nosi sjeme po svoj zemlji; i sva drveta rodna koja nose sjeme; to će vam biti za hranu. A svjemu zvjerinju zemaljskom i svjema pticama nebeskim i svjemu što se miče na zemlji i u čem ima duša živa, dao sam svu travu da jedu. I bi tako” (1. Mojsijeva 1,29.30)
Upotreba hrane kao leka
Savremena medicina je sjajna u zbrinjavanju hitnih slučajeva, i u stanju je da zameni mnoge genetski nesavršene delove ljudskog tela. Međutim, za mnoga od naših hroničnih stanja, biljke su odlično sredstvo za početak lečenja. Ta stanja obuhvataju oboljenja srčanih arterija, dijabetes, visok krvni pritisak, glavobolje, probleme s varenjem, infekcije, akne, hroničan bol, neurološke poremećaje, bolesti kostiju, artritis, razne upale i gojaznost. U svim tim slučajevima, primena biljaka je odličan način da se otpočne lečenje.
Kako se leče te mnogobrojne hronične bolesti i usporava genetičko starenje? Sve veći broj stručnjaka za ishranu, uključujući i mene, smatra da ishrana zasnovana na biljkama, u što je moguće prirodnijem stanju, predstavlja idealan lek. To podrazumeva upotrebu različitog povrća, voća, sirovih orašastih plodova, semenja, mahunarki i žitarica, uz unošenje odgovarajuće količine vode. Takođe, izbegavanjem mesa, ribe, sireva, jaja, mlečnih proizvoda i prerađene hrane, možemo smanjiti mnoge negativne uticaje na naše telo. Internet i mnoge biblioteke puni su detaljnih izveštaja na tu temu.
U ishrani zasnovanoj na biljkama, uopšteno govoreći, cilj je da 80% naših kalorija potiče iz ugljenih hidrata, 10–15% iz masti, a ostalih 10–15% iz proteina. Mogu postojati individualne razlike zato što naša metabolička genetika nije „crno-bela”. Biljke, osim što obezbeđuju kalorije koje nam daju energiju, sadrže minerale i mnoge druge hranljive sastojke.
Ako se više od 5% kalorija koje unosimo sastoji od masti, naše telo će uskladištiti taj višak. To skladištenje je rezultat genetički usmerenih hemijskih procesa koji doprinose očuvanju našeg života. Neki ljudi skladište višak masti u organima kao što je jetra, drugi u abdomenu, a neki u arterijama. Međutim, do problema dolazi onda kad je previše masti uskladišteno bilo gde u telu. Višak masnoća dovodi do negativnih simptoma i razlog je za posetu lekaru.
Ukratko, biljna ishrana usporava proces starenja. Biljke nam pružaju hranljive materije upravo onog sastava za kakav smo stvoreni. Da li to može da spreči sve bolesti? Ne jer svi imamo loše gene, i za potpuno isceljenje potreban nam je Spasitelj.
Biljna ishrana usporava proces starenja.
Ipak, biljke se mogu koristiti u lečenju određenih bolesti. Farmaceutski lekovi utiču na hemiju tela obično tako što menjaju neku specifičnu hemijsku reakciju ili jedan niz reakcija. To se može označiti kao redukcionizam. Biljke, s druge strane, menjaju hemiju našeg tela preko mnoštva reakcija i hemijskih puteva. To se označava kao holizam. Hemijska istraživanja biljaka sada omogućuju da se identifikuju te različite reakcije i putevi.
Endotelijum
Budući da radim u oblasti kardiologije, veoma sam zainteresovan za krvne sudove. Krvni sudovi omogućuju prenos kiseonika i hranljivih materija do svih delova tela, dok u isto vreme uklanjaju toksičan otpad. Ljudsko telo poseduje preko 95.000 kilometara tog transportnog sistema. Unutrašnji zid naših krvnih sudova naziva se endotelijum.
Endotelijum ima brojne uloge, uključujući stvaranje barijere koja zaustavlja prodor štetnih materija u telo i predstavlja regulator elasticiteta (sposobnosti krvnih sudova da menjaju oblik). Osim toga, on doprinosi regulaciji zgrušavanja krvi. Endotelijum takođe obezbeđuje ćelije za obnovu, doprinosi produženju krvnih sudova kad je potrebno, i još mnogo toga. Kad bismo sve ćelije endotelijuma u svom telu poređali jednu do druge, one bi obmotale svet četiri puta! Te ćelije su metabolički aktivne i osetljive na oksidaciju i inflamaciju. Oksidacija je hemijska reakcija koja se može uporediti sa hvatanjem rđe. Inflamacija je stanje aktivacije imunih ćelija našeg tela.
Kada je endotelijum oštećen, može doći do prekida protoka krvi. Ako je dotok krvi do srca narušen, to može izazvati bolove u grudnom košu ili srčani udar. Manjak krvi u očima može dovesti do slepila, u mozgu do moždanog udara i otežanog pamćenja, u bubrezima do bubrežnih problema. Smanjen dotok krvi do unutrašnjeg uveta može izazvati gubitak sluha i vrtoglavicu. Kad je cirkulacija krvi u nogama nedovoljna, posledice su bol i moguće oštećenje ekstremiteta. Svaki organ u telu trpi ukoliko je endotelijum oštećen, a upravo biljke su odličan lek koji doprinosi njegovoj normalnoj funkciji. Kad se funkcija endotelijuma poboljša, svi organi, uključujući srce i mozak, imaju od toga koristi.
Na primer, zeleno lisnato povrće sadrži nitrate. Ti nitrati pokreću endotelijum da oslobađa azot-monoksid koji širi krvne sudove, čime se poboljšava cirkulacija krvi i funkcija arterija. Rukola, rabarbara, korijander i tamno zeleno lisnato povrće sadrže nitrate. Cvekla je još jedan izvor nitrata koji sportisti uveliko koriste kako bi poboljšali svoje rezultate. Ja podstičem svoje pacijente da svakog dana pojedu jednu veliku salatu.
Svaka porcija voća i povrća može da donese poboljšanje funkcije endotelijuma i do 6 procenata. Borovnice, grožđe, akai bobice i mnoge druge biljke sadrže polifenole i antioksidanse. To antioksidativno svojstvo smanjuje slobodne radikale – nestabilne molekule koji mogu da oštete naše ćelije.
Oksidisani holesterol predstavlja još jednu pretnju za krvne sudove. On povećava rizik od srčanog udara i oštećuje endotelijum, ali voće i povrće ublažavaju tu pretnju.
Beli luk, kurkuma, orasi i zeleni čaj takođe poboljšavaju funkciju endotelijuma, a u slučaju mnogih drugih biljaka, tek treba da se dokaže njihov blagotvorni uticaj. Da još jednom naglasimo: srčani udar, šlog i oštećenje krvnih sudova koji snabdevaju sve organe, posledica su oštećenja endotelijuma. Biljke se mogu upotrebiti za lečenje tog problema, što ima povoljan uticaj na svaki deo našeg tela.
Srčani udar, šlog i oštećenje krvnih sudova koji snabdevaju sve organe, posledica su oštećenja endotelijuma. Biljke se mogu upotrebiti za lečenje tog problema, što ima povoljan uticaj na svaki deo našeg tela.
Vlakna
Procenjuje se da 96–97% Amerikanaca ne unosi preporučenu dnevnu dozu vlakana. Vlakna su nesvarljivi delovi biljaka – voća, povrća, orašastih plodova i žitarica. Američka asocijacija za zdravlje srca preporučuje 25 g vlakana dnevno za žene i 35 g za muškarce. Zašto je to važno?
Crevni trakt ima jedinstven i složen mikrobiom (organizme koji žive u crevima). Oko 300 m2 enterocita (ćelija koje oblažu crevo), naseljavaju trilioni bakterija. Više genetskog materijala, DNK, ima u crevima nego bilo gde drugde u telu!
Bakterije koje se hrane vlaknima proizvode masne kiseline kratkih lanaca, uključujući i supstancu pod nazivom butirat. Crevne bakterije se hrane butiratom. Kad se to dogodi, broj štetnih bakterija opada. Vlakna doprinose da se odigraju korisne hemijske reakcije u crevu. Promene do kojih dolazi korisne su na više nivoa. Smanjuju se upale i snižavaju nivoi lošeg holesterola i ostalih lipoproteina male gustine (LDL). Nivo još jedne opasne hemikalije, trimetil N-oksida, takođe se smanjuje.
Nauka potvrđuje biblijske istine.
Osim toga, vlakna poboljšavaju kretanje svarene hrane kroz creva. Kada je kretanje tih materija brže, manje štetnih hemikalija se apsorbuje u telo, uključujući i karcinogene.
Dakle, vlakna se nalaze u biljkama. Biljke mogu da izleče mnoga hronična stanja u vezi sa fiziologijom creva. Biljke poboljšavaju funkciju creva. One takođe poboljšavaju funkciju endotelijuma, čime doprinose boljem zdravlju čitavog tela.
Nauka potvrđuje biblijske istine. Mnogo toga se može naučiti iz prvog poglavlja Prve knjige Mojsijeve. Još mnogo toga će se tek otkriti. Suština je u sledećem: dr Hipokrat je bio u pravu – hrana se može upotrebiti kao lek.
Džejms Markum