ADHD=POREMEĆAJ SA DEFICITOM PAŽNJE I HIPERAKTIVNOŠĆU
Uvek sam sebi obećavao da ova moja kolumna neće postati previše „akademska“, ali sad ne vidim drugi izlaz s obzirom na ozbiljnost posmatranog problema. Ipak ću pisati što je moguće jednostavnije.
Frakciona anizotropija je stepen povezanosti (jačine veze) između neurona u mozgu. Ona održava kognitivno starenje izazvano propadanjem bele mase – što je više bele mase, to je mozak „mlađi“ i obrnuto.
Farmaceutske kompanije, lekari i stručnjaci za mentalno zdravlje tvrde da je metilfenidat (MPH) – aktivna komponenta u lekovima poput Ritalina, Koncerte i drugih koji služe za terapiju dece sa dijagnozom ADHD – bezbedan. Ali da li je baš tako?
Ovi lekovi utiču na rad mozga. To su stimulansi koji prema Agenciji za borbu protiv droga (DEA) spadaju u supstance Grupe II – gde su i kokain, morfijum i amfetamini.
Kako se oznaka „bezbedan“ može odnositi i na kokain i spid? Nikako. Suočeni sa ovom neugodnom istinom, dobavljači ovih lekova obično tvrde da se MPH prepisuje u vrlo niskim dozama koje ne predstavljaju opasnost. Ali kokain ni u niskim dozama nije bezbedan. To je i dalje kokain, a jedno novije naučno istraživanje pokazuje da isto važi i za MPH.
KAKO SE OZNAKA „BEZBEDAN” MOŽE ODNOSITI I NA KOKAIN I SPID?
Studija objavljena 2019. u onlajn izdanju časopisa Neuroradiolgija otkriva da su posle 16 nedelja „lečenja“ sa MPH mozgovi predtinejdžera (dečaka od 10 do 12 godina) pokazivali statistički značajno kognitivno starenje mereno funkcionalnom anizotropijom. Pazite, svaki od tih dečaka koji su primali MPH imao je znake kognitivnog starenja, dok placebo grupa dečaka nije imala te znake, kao ni odrasli muškarci sa ADHD karakteristikama, koji su dobijali odgovarajuće doze MPH.
Drugim rečima, šteta koju je MPH naneo mozgu bila je samo kod dečaka u predtinejdžersko doba jer je njihov mozak još u razvoju. Dečaci su mnogo skloniji ADHD od devojčica i tu imamo problem – propadanje bele moždane mase – tako da će davanje MPH primarno uticati na njih, na način koji još nije utvrđen. E sad, neoštećena bela masa od presudnog je značaja za izvršne funkcije mozga – od kojih su tri najvažnije: održiva pažnja, rešavanje problema i kontrola impulsivnosti.
Simptomi ADHD govore o problemima sa izvršnom funkcijom mozga, a to su: kratkotrajna pažnja, nemogućnost održavanja koncentracije i završetka zadataka, teškoće u rešavanju problema, slabija kontrola impulsa i nizak prag tolerancije na frustraciju. Tako standardna terapija za ADHD – metifenidat – na duge staze čini stvari još gorima!
U jednoj predstudiji medicinskog fakulteta na Harvardu jedan psiholog tvrdi da rizici MPH „nisu ozbiljni“ i navodi smanjeni apetit i probleme sa spavanjem. Doduše, taj komentar je iz 2016. – tri godine pre studije objavljene u Neuroradiologiji.
Ja se ipak pitam kako će sad mnogim roditeljima njihovi lekari i psiholozi reći da uzimanje MPH nema samo kratkoročne i blage štetne efekte, već da potencijalno predstavlja vrlo ozbiljnu, trajnu opasnost za dugoročno mentalno zdravlje njihove dece. Koliko će roditelja biti obavešteno da oštećenje bele moždane mase može biti nepovratno?
KOJI ĆE RAZUMAN RODITELJ, KAD ČUJE TAKVO UPOZORENJE, DOZVOLITI DA MPH OŠTETI MOZAK NJEGOVOG DETETA?
Koji će razuman roditelj, kad čuje takvo upozorenje, dozvoliti da MPH ošteti mozak njegovog deteta? Imajte na umu kako je studija o kojoj je ovde reč otkrila značajan uticaj MPH na kognitivno starenje mozga posle samo 16 sedmica primene! Većina dece sa dijagnozom ADHD koju srećem već godinama uzima MPH. Setite se kako se puni efekat MPH možda neće videti dok takva deca ne postanu sredovečni ljudi.
Zastrašujuće je prva reč koja mi pada na pamet. I nemoralno, takođe.
dr Džon Rozmond, porodični psiholog
