Hoće li drugi Hristov dolazak za vas biti dobar ili loš dan? Hajde da to ustanovimo.
Isus je svojim učenicima otkrio zastrašujuću istinu. Ona se odnosila na način na koji oni shvataju svoje mesto u Njegovom carstvu. Jesu li oni deo Njegovog tima ili nisu? Da li njhovi životi odražavaju Njegovu volju ili ne? I kako će oni proći kad je greh već ovladao svetom, a On po drugi put dođe da izbavi svoj narod sa ovog mračnog, bolnog mesta?
U tom kontekstu Isus je odredio dve grupe. Članovi obe žudeli su za nebom, i članovi obe će sa iznenađenjem otkriti šta će sa njima biti kad se On pojavi.
Za milione – kako one koji su još živi, tako i za one koji su u tom trenutku vaskrsli – to će sigurno biti dobar dan. Nazovimo ih grupom 1. Sa uzvicima radosti i divljenja oni će se uzneti na nebo, zauvek ostavljajući ovaj svet u njegovom sadašnjem obliku (1. Solunjanima 4,16.17).
Tu je zatim i grupa 2. Oni ne idu nikuda, već ostaju mrtvi. Neki su toliko uplašeni od Cara koji dolazi da mole gore i kamenje da padnu na njih i sakriju ih od Onoga koga su ismejali, odbacili i na sve načine naružili (Otkrivenje 6,16) – biće to vrlo loš dan za njih!
ZA MILIONE – KAKO ONE KOJI SU JOŠ ŽIVI, TAKO I ZA ONE KOJI SU U TOM TRENUTKU VASKRSLI – TO ĆE SIGURNO BITI DOBAR DAN.
Sada dolazi ono najzanimljivije. U toj drugoj grupi ima grešnika koji potpuno veruju da pripadaju prvoj grupi. Oni nisu samo vernici – oni su usrdni vernici, puni velikih nada zasnovanih na dobrim stvarima koje su uradili u Božje ime.
Evo kako Isus opisuje ovu stvarno tragičnu grupu ljudi: „Neće svaki koji mi govori: Gospode! Gospode! ući u carstvo nebesko; no koji čini po volji oca mojega koji je na nebesima. Mnogi će reći meni u onaj dan: Gospode! Gospode! nijesmo li u ime tvoje prorokovali, i tvojijem imenom đavole izgonili, i tvojijem imenom čudesa mnoga tvorili? I tada ću im ja kazati: nikad vas nijesam znao; idite od mene koji činite bezakonje” (Matej 7,21-23).
HRISTOVE REČI PREDSTAVLJAJU MOĆNO I STRAŠNO SADAŠNJE UPOZORENJE, KOJE BI SVI TREBALO DA POSLUŠAMO.
STRAŠNO UPOZORENJE
Ja smatram da je to daleko više od najave Drugog dolaska. Po mom mišljenju, Hristove reči predstavljaju moćno i strašno sadašnje upozorenje, koje bi svi trebalo da poslušamo. Hajde da osavremenimo taj deo priče kako bi bolje predstavio šta bi neki iz te druge podgrupe mogli reći Hristu kad ih On suoči s tim da neće biti prihvaćeni.
Možda bi njihov zaprepašćeni odgovor bio nešto poput: „Zar mi nismo upozoravali ljude na suđenje koje dolazi? Zar nismo neumorno radili da pomognemo našim prijateljima, bližnjima i članovima porodice da prepoznaju svaki greh u svom životu? Zar mi ne protestujemo protiv klinika za abortus i odbijamo službu svakome čija seksualna orijentacija nije prema biblijskim zapovestima kojih se mi pridržavamo? Zar mi sve to ne radimo u Božje ime – čak i zatvarajući granice svoje zemlje za one čija se verovanja razlikuju od naših? Zar ne radimo danonoćno da se donesu zakoni koji će nalagati prihvatanje naše dragocene dogme?“
Njihova iskrenost je i očigledna i bezgranična.
Suočen sa takvim naizgled dragocenim i srdačnim služenjem, kako bi Hristos mogao odbiti njihovu posvećenost i ne nagraditi ih za njihov trud? Koja je to fatalna greška koja će ovakve iskrene hrišćane sprečiti da odu na nebo?
Odgovor je u jednoj reči koju je Hristos izrekao odbacujući ih. On je rekao: „Nikad vas nijesam znao“.
Očigledno je da naša staza slave ne počiva na onome što radimo, već na onome što znamo. Ako radimo sve ono što smatramo da je ispravno, to nas neće podići ni centimetar iznad umirućeg sveta kad se Hristos vrati. Ta nada se temelji na verovanju da je ono što radimo podjednako vredno kao i Bog za koga mi to činimo. Međutim, očigledno, spasenje kroz dela nije prava formula za garanciju večnog života.
To navodi na pitanje koje treba sebi da postavi svaki današnji hrišćanin: kako da postignemo da nas Hristos zna? Odgovor je jednostavan. Prvo mi treba da poznamo Njega. Ali kako?
UKORENJENA SHVATANJA
Odgovor na ovo pitanje nalazimo u drugoj Hristovoj priči. Hristove reči upućene srećnim vernicima iz prve grupe imaju sasvim drugačiji ton. Evo šta On kaže:
„Tada će reći car onima što mu stoje s desne strane: hodite blagosloveni oca mojega; primite carstvo koje koje vam je pripravljeno od postanja svijeta. Jer ogladnjeh, i daste mi da jedem; ožednjeh, i napojiste me; gost bijah, i primiste me; go bijah, i odjenuste me; bolestan bijah, i obiđoste me; u tamnici bijah, i dođoste k meni” (Matej 25,34-36).
Čekajte malo! Zar Hristos ovde nije nabrojao razna dela? Na prvi pogled tako izgleda. Ali prava poruka – razjašnjenje – sledi iza toga.
„Tada će mu odgovoriti pravednici govoreći: Gospode! kad te vidjesmo gladna, i nahranismo? Ili žedna, i napojismo? Kad te vidjesmo gosta, i primismo? Ili gola, i odjenusmo? Kad te vidjesmo bolesna ili u tamnici, i dođosmo k tebi? I odgovarajući im car reći će im: zaista vam kažem: kad učiniste jednome od ove moje najmanje braće, meni učiniste” (stihovi 37-40).
NJIHOVA DELA POTEKLA SU IZ ČINJENICE DA SU ZNALI ISUSA.
Time se sve menja. U grupi šokiranih ali spasenih svetih njihova usrdna dela nisu bila rezultat izražavanja ili poštovanja biblijske dogme. Njihova dela potekla su iz činjenice da su znali Isusa. Oni su toliko usvojili Njegove principe da je ono što rade bilo automatski određeno božanskom snagom koja ih ispunjava. Oni su radili kao pravednici, a da i nisu bili toga svesni.
Ova grupa savršeno odražava ono što živi u njihovom srcu. A to je Isus. Oni su čuli Njegovo tiho kucanje i otvorili Mu vrata (Otkrivenje 3,20). Oni su prihvatili Njegovu molbu da vole jedan drugog (Jovan 13,34). Oni su dozvolili da se u njihovom umu nastani carstvo nebesko – isteravši sebične želje i uvodeći na njihovo mesto Božji zakon ljubavi kao temelj na kome će počivati njihovi životi i dela (Jevrejima 8,10).
On ih je znao jer su oni trošili svoje vreme i energiju potrebne da upoznaju Njega. To je ono što ih je spasilo.
UPOZNAVANJE ISUSA
Upoznavanje Isusa na tom intimnom nivou treba da bude životno delo svakog hrišćanina. Dok taj proces traje, ljudi nose ono što otkrivaju u svetu. To postaje automatsko, nesvesno svedočenje svakome koga sretnu. Ljubav, a ne osuda, motiviše ih da pomognu nerođenoj deci kao i budućim majkama na klinikama za abortus – dajući mogućnosti za spasavanje života i održavanje pravih odnosa.
Ljubav, a ne osuda, zapošljava im ruke dok služe sve ljude bez obzira na seksualnu orijentaciju, kulturne razlike ili drugačija verovanja. Oni ne prave diskriminaciju na bazi razlika. Umesto toga oni verno služe na osnovu poštovanja svakog ljudskog bića. Potreba da pokažu tu novootkrivenu ljubav – a ne uzdizanje sebe – vodi ih ka siromašnima, potlačenima i obespravljenima. U naručju tih hrišćana u razvoju, svi ljudi nalaze pribežište. U njihovom prisustvu svakose oseća dragocenim i kao kod kuće.
I tako, dok su dobra dela sigurno nusproizvod tog procesa, ona nisu presudna za mesto gde će se ta grupa naći kad se Hristos vrati. Ima nešto „posebno“ kod njih (1. Petrova 2,9), a ostali koji su gladni istine osećaju da oni imaju odgovore za najveće životne probleme. I stvarno je tako!
Hristos je samo trebalo da ispita svoje zemaljsko društvo da bi otkrio dokaze o tome šta se dešava kad iskrenost ne ide ruku pod ruku sa spasenjem. Jevreji su u Njegovo vreme „ispunjavali“ Božje zakone do smrti (ponekad doslovno). Oni su bili toliko zaslepljeni onim šta treba, a šta ne treba raditi u njihovoj veri, da kad se On, Sin Božji, uistinu pojavio i hodao među njima, niko Ga nije prepoznao. Ukratko, oni nisu „znali“ Isusa. Bili su previše zauzeti držanjem Njegovih zakona, onako kako su ih oni tumačili.
MOŽEMO DA PROUČAVAMO BOŽJU REČ – NAROČITO NEVEROVATNI I POUČNI ISUSOV ŽIVOT.
Ali mi ne moramo da ponovimo tu grešku. Možemo da proučavamo Božju Reč – naročito neverovatni i poučni Isusov život. Možemo da Ga pozovemo u svoja srca, gde će On tumačiti svoju Reč i zakon kako bi stvorio jedinstveni odnos sa svakim od nas.
I najvažnije od svega, jednog dana mi ćemo bez problema prepoznati svog Cara koji se vratio i On će prepoznati nas. Pogledaćemo prema nebu i reći sa velikom radošću: „Gle, ovo je Bog naš, njega čekamo, i spašće nas“ (Isaija 25,9).
U tom slavnom trenutku Hristos će sa ponosom pogledati dole na nas i objaviti glasno da Ga čuje ceo svemir: „Dobro, slugo dobri i vjerni! U malom bio si mi vjeran, nad mnogijem ću te postaviti; uđi u radost gospodara svojega“ (Matej 25,21).
Iskrenost ne garantuje spasenje. Znanje i praćenje Isusa to čini.
Čarls Mils
