Hrišćanka-geolog koja je odrasla verujući da je Bog koristio evoluciju da vodi stvaranje živog sveta govori kako je počela da veruje u biblijsku priču o stvaranju.
Dok sam kao sedmogodišnja devojčica, ležeći u svojoj zamračenoj spavaćoj sobi, izgovarala molitvu Bogu, shvatila sam da moje reči prosto odskaču od plafona i udaraju me u lice. Bog nije bio sa mnom u srcu. Bio je „tamo negde“ – a između nas postojala je velika tama. Nisam mogla da doprem do Njega i znala sam, stvarno sam znala, da je to moja krivica. Strah je iz mog srca počeo da ističe do svake kosti u mom telu i odjednom sam morala da pobegnem – na svetlo, u sigurnost roditeljskog prisustva u dnevnoj sobi. Pala sam na pod i zagrlila majčina kolena, pogledala je u lice i uzviknula: „O, mama! Nešto se strašno dešava! Molila sam se Bogu, ali On neće da me čuje i sve je to moja krivica!“
Tata je skočio sa kauča i ugasio televizor. To me je šokiralo. Okrenula sam se prema njemu i molila ga: „Molim te, moraš da se moliš za mene!“ U tom trenutku moj otac je izgovorio reči za koje sam mislila da ih roditelji ne smeju govoriti deci. „Ne mogu da se molim za tebe, Elein.“ Okrenula sam se prema majci, a on je rekao: „Ni tvoja majka ne može da se moli za tebe“.
Mama se umešala, nazivajući me najnežnijim imenom koje je imala za mene. „O, Lejni, Duh Sveti te poziva da se pokaješ.“
Srce mi je lupalo kad je tata nastavio. „Tvoja majka i ja ne možemo biti spaseni za tebe. Samo ti možeš da izmoliš molitvu koja je sada potrebna. Vrati se u svoju sobu i moli se“. Ja sam se tada uspaničila. „Ali šta treba da kažem? Ne znam šta da kažem!“
Odgovor je bio jednostavan. Tata je rekao: „Kaži Bogu šta ti je u srcu“.
U agoniji sam se vratila u krevet i reči su mi potekle iz srca: „O, Bože, mrzim što se ovako osećam, i znam da je to moja krivica. Molim Te, Bože, molim Te da mi oprostiš. Ne želim da se ikada više ovako osećam.“ Topli mir ispunio mi je telo i ja sam zaspala dok mi se život menjao.
U to vreme moja porodica je pripadala južnoj baptističkoj crkvi i imala konzervativna verska shvatanja koja su uključivala Tvorca i novije stvaranje sveta. Ta verovanja nisu se menjala do mog časa biologije u devetom razredu, kad je trebalo da napišem izveštaj o knjizi Čarlsa Darvina O poreklu vrsta. U to vreme sam čitala samo natpise ispod slika i početne i završne pasuse svakog dela neke knjige, tako da nisam mogla da se pravim da sam stvarno pročitala ovu zadatu knjigu. Međutim, i ono što sam pročitala mora da me je dobro razbesnelo. To znam jer je nastavnik napisao na mom radu: „Elein, nemoj dozvoliti da te toliko nerviraju nečija shvatanja“.
U mom prevodu to je značilo: „Elein, ti si pametna kao bilo ko drugi, pa razmisli sama“. Reči po kojima sam otada živela i zadavala muke i mojim roditeljima, i mojim nastavnicima!
U DEVETOM RAZREDU DOŠLO JE DO VELIKE PROMENE KOJA ĆE IMATI OGROMAN UTICAJ NA MOJU TEOLOGIJU.
U devetom razredu došlo je do velike promene koja će imati ogroman uticaj na moju teologiju: u moju crkvu došao je novi pastor. Njegova prva propoved bila je na temu stvaranja i počinjala je tako što nam je rečeno da nismo dobro razumeli Prvu knjigu Mojsijevu. Ja sam bila zapanjena. On nije rekao da smo pogrešno protumačili tekst, već više da nismo dobro shvatili njegovo značenje. Zatim je nastavio sa predstavljanjem teističke evolucije – shvatanjem da se evolucija uglavnom odvijala onako kako to nauka opisuje, ali da je Bog vodio taj proces.
SADA SAM MOGLA SPOJITI SVOJA NAUČNA SAZNANJA SA BIBLIJOM BEZ IKAKVOG OSEĆAJA GRIŽE SAVESTI.
Bila sam uzbuđena. Sada sam mogla spojiti svoja naučna saznanja sa Biblijom bez ikakvog osećaja griže savesti. Tokom te jedne jedine propovedi u potpunosti sam prihvatila evolucionistički koncept i svog Tvorca zamenila „božanskim vodičem“. Teološke implikacije ovakve promene bile su ogromne, ali četrnaestogodišnje devojčice ne znaju baš mnogo o teologiji. Brzo sam postala zagriženi teistički evolucionista.
Ta promena u mojoj teologiji nije se očitovala odvajanjem od Boga, i mada su političke prepirke mojih roditelja sa dve različite kongregacije okončane tako što im je splasnuo entuzijazam za odlazak u crkvu, moja posvećenost Njemu bila je jaka kao i ranije. Posle toga otac je brata i mene vozio na razne verske skupove. Kad sam napunila 16 godina, on mi je dao auto i mi smo češće sami odlazili u crkvu. Bog mi je tih godina bio vrlo blizak, iako je moje shvatanje toga ko je On postalo prilično konfuzmo.
Kad sam bila blizu mature, suočila sam se sa ozbiljnim problemom. Bila sam prilično sigurna da otac od mene očekuje da uradim jednu od ove dve stvari: da se udam ili da se zaposlim. Nije mi se sviđalo ni jedno ni drugo, tako da sam morala malo da odugovlačim sa tim. Odlazak na fakultet bio je izvrsno rešenje! Pošto sam volela nauku, nije mi bilo teško da izaberem šta ću studirati – studiraću istoriju. Sada se to ne čini logičnim, ali je tada izgledalo sasvim na mestu. Nisam imala nikakvih planova jer sam u stvari samo „kupovala vreme“ dok ne budem spremna za „ono pravo“.
Stvari se, međutim, nisu baš odvijale onako kako sam planirala. U drugom semestru sam prebačena na novi predmet – Geološki koncepti za nastavnike. Zbog mog negodovanja, profesor me je poslao kod sekretara katedre govoreći. „Elein, ono što ti je potrebno u životu je akademska disciplina!“ Ja sam gunđala celim putem, ne shvatajući da je klasa ograničena na 8 studenata, i da sam ja taj broj 8. Sredinom semestra promenila sam predmet u skladu sa svojim velikim interesovanjem za geologiju. Moj otac se jako naljutio. Njegova mala devojčica neće raditi na naftnim poljima! Stvari se nisu odvijale onako kako je on zamislio.
Naredne godine bila sam na prvom predavanju o fosilima – paleontologiji beskičmenjaka – istraživanju životinja bez kičme koje su sačuvane u stenama. Predmet je bio fascinantan i uključivao je odlazak na teren. Jedno takvo putovanje nikad neću zaboraviti. To brdo je bilo zasečeno izgradnjom puta i mi smo se po njemu polako uspinjali zapažajući korale, puževe i školjke zakopane u zemlji. Ja sam se prva popela na vrh, pa sam sela da bih uživala u pogledu. Kad sam podigla levu šaku, primetila sam da mi je nešto prilepljeno za dlan, pa sam ga dobro pogledala. Majušni kamenčić bio je veličine i oblika zrna pšenice. Bila je to foraminifera, jedna izumrla vrsta morske jednoćelijske životinje. Pošto sam prvo prislonila dlanove na tlo koje se sastojalo od tih fosilizovanih foraminifera, podigla sam ruke tako da su ta zrnca počela da klize naniže, kao pesak na morskoj obali. Iznenadila me je sledeća misao: Kakvom ja to Bogu služim?
U mom svetu teističke evolucije te životinje su živele i izumrle u nekoj katastrofi pre nego što su se ljudi uopšte pojavili. Srce mi je prosto eksplodiralo od emocija. Ko je to uradio? Samo onaj Jedan! Teološko pitanje „smrti pre greha“ obuzelo mi je misli. Da li je Bog stvorio životinje koje su imale određeni životni vek? Ove životinje nisu proživele svoj život! Bog nije stvorio nešto da bi to umrlo! Ne! Ne! To nije bio moj Bog! Moj Bog me voli! Onda sam zaplakala… i niko nije pitao zašto plačem.
Zato sam sve to gurnula u stranu. Odbijala sam da mislim o tim problemima skoro godinu dana posle medenog meseca. Da, tatina devojčica se bila udala za divnog mladića i napustila studije. Nas dvoje smo se upoznali u crkvi, i tokom svoje prve godine braka počeli smo da pohađamo časove proučavanja Biblije na osnovu knjige The Late Great Planet Earth (Pokojna velika planeta Zemlja) od Hala Lindzija. Bili smo tako uzbuđeni! Isus uskoro dolazi! Rešili smo da više saznamo o tome.
A onda je u naš grad stigao Jevanđeoski pohod na čelu sa evangelizatorom Kenetom Koksom. Skupovi su bili fascinantni, a odštampane propovedi za prisutne sadržavale su biblijske tekstove o kojima se govorilo svake večeri. Moja porodica i ja jedva smo čekali da dođemo kući posle svakog sastanka. Tada bismo poredili te tekstove sa našom knjigom. Naredne večeri išli bismo na postavljanje pitanja posle službe i ja bih počinjala rečima: „Hal Lindzi kaže…“, dok bi pastor Koks odgovarao: „Hajde da vidimo šta Biblija ima da kaže o tome.“
KAKO SMO NAPREDOVALI U PROUČAVANJU, CELA BIBLIJA NAM JE PO PRVI PUT U ŽIVOTU DOBIJALA SMISAO.
Kako smo napredovali u proučavanju, cela Biblija nam je po prvi put u životu dobijala smisao. Njene poruke su nam krepile dušu i mi smo bili oduševljeni onim što smo učili – sve dok pastor Koks nije održao propoved pod naslovom „Rođendan Adamove majke“. Te večeri nije bilo pitanja, te sam posle propovedi pohitala ka propovedniku. „Vi ste ludi!“ uzviknula sam. „Ne znate o čemu govorite! Ja sam geolog i poznato mi je da je život na ovoj planeti star najmanje 600 miliona godina!“
Pastor Koks je imao samo jedan odgovor:„Hoćete li doći sutra uveče? Imam jednu knjigu koju bih želeo da pročitate.“
Ja nisam bila zainteresovana i nije bilo razloga da dolazim. Onda je Bog nadahnuo pastora da iskoristi moju pohlepu (dobri stari američki kapitalizam). Rekao je: „Pokloniću vam tu knjigu“.
Tata je uvek govorio da ništa nije zaista besplatno, ali je cena ove knjige bila još jedna lekcija za mene, tako da smo došli po knjigu Creation: Accident or Design (Stvaranje: slučajnost ili dizajn) od Harolda Kofina. Dr Kofin piše o stenama koje sam ja studirala tri godine, ali su njegova tumačenja u skladu sa konzervativnim pogledom na Bibliju. Provela sam celu noć čitajući pojedine odeljke, skačući napred-nazad kroz knjigu. Do jutra sam već znala da nisu podaci ti koji su problematični, već njihova tumačenja, koja sam ja slepo prihvatala kao činjenicu. U glavi mi je vladala jedna zadovoljavajuća misao:„Ponovo mogu da verujem Bibliji!“
Otada sam se srela sa nekim ozbiljnim naučnim dokazima i podacima koji su bili pravi izazov za moju veru. U okviru svog posla svakodnevno čitam novine i razgovaram sa ljudima koji me podsećaju da ono u šta ja verujem nije uobičajeno u naučnoj zajednici.
Zahvaljujući svemu tome ja sam ustanovila da se podaci otkrivaju odbacivanjem retorike, objašnjenja i tumačenja, i da su u većini slučajeva u skladu sa biblijskim shvatanjem istorije Zemlje. Priznajem da postoje neke stvari za koje nemam sve odgovore, ali to ne utiče na moju veru. One mi više predstavljaju dobre teme za molitvu, razmišljanje i istraživanje jer moja vera nije zasnovana na naučnim podacima. Ona je zasnovana na živoj, prisnoj vezi sa Bogom i Njegovom Rečju. To je Njegov dar.
Dr Elein Graham-Kenedi (Dr Elaine Graham-Kennedy)
