Naslov ovog članka je zapravo kombinacija dva važna pitanja. Prvo bi bilo: da li takva suština hrišćanstva postoji, i ako postoji, šta je to? Drugo pitanje bi bilo koji su elementi hrišćanstva od suštinske važnosti ili koji su neophodni u kriznim vremenima?
Na prvo pitanje je naizgled lako odgovoriti: znamo da je suština hrišćanstva verovanje u Isusa Hrista, koji je razapet, ali je vaskrsao trećeg dana (uzgred budi rečeno, to je srž hrišćanske poruke Uskrsa, koji se primiče). Mada ne razumemo sve detalje, pozvani smo da intelektom verujemo da je Isus još živi Bog – mi se trudimo da direktno osećamo Njegov dodir u svom životu (ukoliko ga svesno ne odbacujemo).
Prava vera u Hrista nije samo površno ili emocionalno osećanje. Naprotiv, to je nešto vidljivo i opipljivo u životu Njegovih sledbenika, i postoji svakog dana, a ne samo u kriznim vremenima. To može biti odgovor na drugo pitanje iz naslova. Pogledajmo sada nekoliko stvarno suštinskih ideja hrišćanstva.
U teškim vremenima uvek se javlja neko ohrabrujuće mišljenje koje kaže da kriza možda nije nešto razorno, negativno ili rizično, već da je možemo prihvatiti i kao dobru priliku. Nema sumnje da dobijamo mogućnost da razmotrimo, ispitamo i razjasnimo svoj sistem životnih vrednosti – da utvrdimo šta je stvarno važno, a šta nije. Takva situacija nam pomaže da pronađemo neke osnovne stubove života i postavimo neka važna pitanja. Odjednom ćemo ustanoviti da nam mnoge stvari nisu zaista važne (mada smo tako mislili) – i otkrićemo vrednosti u stvarima koje nismo smatrali naročito važnima. U kriznim vremenima mnogi ljudi pronalaze značaj u onome što je u suštini hrišćansko. Prema Bibliji, vera, nada i ljubav (videti: 1. Korinćanima 13,13) najveće su od svih vrednosti na ovoj Zemlji. Naravno, može nas plašiti ono što se dešava oko nas. Mogu nas plašiti informacije iz medija. Može nas plašiti neizvesna budućnost koja bi mogla doneti znatne gubitke nama ili našim voljenima. Uprkos tome, niko i ništa nas ne može lišiti vere, nade i ljubavi. Te tri stvari su oduvek bile najjači razlog za to što su mnogi hrišćani bili spremni da ostave sve drugo, čak i u teškim vremenima tokom istorije.
NIKO I NIŠTA NAS NE MOŽE LIŠITI VERE, NADE I LJUBAVI.
Možda smo se našli na početku jednog kriznog perioda, ali čak i danas hrišćanstvo donosi dobru alternativu. Isus Hristos svojim sledbenicima nije obećao život bez kriza i teškoća – ali je obećao mir koji se ne može naći ni na jednom drugom mestu. Osim toga, hrišćanstvo takođe donosi prvobitni model međusobnih ljudskih odnosa. Suština hrišćanskog pristupa drugim ljudima jeste: „činite jedan drugoga većeg od sebe“ (Filibljanima 2,3). Dobro je poznato da dugotrajno nepodmirivanje osnovnih životnih potreba može dovesti do nekih negativnih reakcija kod ljudi, kada se početna ljubaznost, obziri i altruizam na kraju pretvaraju u sebično ponašanje i socijalnu tenziju. Hrišćanstvo, međutim, podstiče ponizno davanje prioriteta drugima – a pre svega, brigu za najranjivije (u epidemiji COVID-19 verovatno za starije ljude, ali ne zaboravimo ni one sa posebnim potrebama – kao što su gluvi izgubljeni među licima prekrivenim velom, i ljudi s ozbiljnim fizičkim nedostacima kojima je potrebna pomoć njihovih suseda). Kao što je rekao Isus, Njegovi učenici će se poznati po tome što vole jedan drugoga (Jovan 13,35).
U kriznim vremenima takođe se možemo brinuti da ćemo izgubiti standard života na koji smo navikli. Strah od budućnosti danas postoji kod mnogih ljudi, možda isto onoliko koliko i rizici po zdravlje od potencijalno opasne bolesti. I ovde hrišćanstvo nudi drugačije rešenje: stil života koji bi se mogao nazvati „osnovnim oblikom dobrovoljne jednostavnosti i skromnosti“ (1. Timotiju 6,6-11). Zapravo, u situaciji kao što je ova Biblija nas može podsetiti da je moguće živeti kvalitetno uz mnogo manje ekonomskih i ekoloških zahteva – možda istovremeno sa zdravijim navikama.
SUŠTINA HRIŠĆANSTVA JESTE DA DELIMO ONO ŠTO PRIMAMO OD BOGA – KAKO MATERIJALNE, TAKO I DUHOVNE DAROVE.
Osim toga, suština hrišćanstva jeste da delimo ono što primamo od Boga – kako materijalne, tako i duhovne darove jer „ko je mnogo skupio, nije mu preteklo; i ko je malo skupio, nije mu nedostajalo“ (2. Korinćanima 8,15).
U protekle dve hiljade godina čovečanstvo je doživelo mnogo manjih i većih kriza. Nijedna od njih nije uništila hrišćanstvo, niti njegove osnovne vrednosti – danas još ima onih koji slede Isusa i žive hrišćanski. Čini se da niko i ništa još ne može ubiti Boga. Zašto bismo onda očekivali da će sićušni virus moći to da uradi? Sa hrišćanske tačke gledišta, još ima moćnih signala da ljudi imaju dobre razloge da veruju, nadaju se i vole. Za mene bi takvi signali bili pevanje ptica iznad moje glave, sunce koje se probija kroz oblake na nebu ili osmeh nekoga meni bliskog. Zar to nisu veliki razlozi da se bude srećan?
Autor: (https://st.network/health/ covid-19/covid-19-is-there-an-essence- of-christianity-that-needs-to-be-manife- sted-in-times-of-crisis.html)
