Pošto je nedelja dan odmora za većinu zapadnjaka, držanje subote kao sedmog dana može biti nezgodno – da li to opravdava njeno zanemarivanje?
Pre izvesnog vremena časopis Znaci vremena primio je mejl od nekoga koga ću nazvati Majk, mada to nije njegovo pravo ime. Malo sam izmenio tekst radi jasnoće i preciznosti. Evo šta je Majk napisao:
„Oduvek gajim poštovanje za adventiste kao prave hrišćane. Ali ekonomska stvarnost primorala je mnoge od nas da zanemarimo subotu kako bismo preživeli u sekularnom svetu. Voleo bih da vaš časopis prihvati tu realnost koja većini pravi probleme i zbog koje po mom mišljenju ne bi trebalo da osećamo krivicu.“
MEJL AVRAAMU?
Zar ne bi bilo zgodno da možemo slati mejlove koji bi putovali natrag kroz vreme ljudima iz biblijskih vremena? Međutim, ja mislim da bismo, ako bismo Majkov mejl prosledili Avraamu, Mojsiju, Josifu, Danilu i drugim poznatim likovima iz Biblije, u odgovoru dobili mnogo namrštenih emodžija. „Zbunjeni smo“, odgovorili bi oni. „Da li vi to predlažete da ne slušamo jednu Božju zapovest jer nam to ne odgovara?“
Vidite, svakog od biblijskih likova po kojima svojoj deci dajemo imena – Petra, Andriju, Pavla, Jakova, Jovana, Samuila, Noja – Bog je cenio upravo zato što su radili potpuno suprotno od toga. Oni su zaobišli pravila sveta oko sebe. Ako im je Bog rekao da nešto urade, oni su Mu verovali i tako su postupali. Oni su slušali Boga bez obzira na sve – ponekad po cenu sopstvenog života.
Pavle je, na primer, počeo kao revnosni progonitelj hrišćana, poput teroriste ISIS-a, ali kad je sreo Isusa u blještavoj nebeskoj svetlosti, on je prešao na drugu stranu i počeo da propoveda dobru vest o Isusu iako ga je rulja kamenovala, iako je dospeo u zatvor i na kraju bio pogubljen.
TUŽNO JE ŠTO JE POŠTOVANJE SEDME OD DESET BOŽJIH ZAPOVESTI DONELO JOSIFU OZBILJNU ZATVORSKU KAZNU.
Josif, koji je prodat kao rob, služio je kod nekog egipatskog zvaničnika koji je imao pohotnu ženu. Kad je ona pokušala da ga zavede, on ju je odbio. „Kako bih učinio tako grdno zlo i Bogu zgrešio?“ pitao je (1. Mojsijeva 39,9). Tužno je što je poštovanje sedme od deset Božjih zapovesti donelo Josifu ozbiljnu zatvorsku kaznu.
U Vavilonu su jednog popodneva Sedrah, Misah i Avdenago jedini stajali uspravno među mnoštvom ljudi koji su pali ničice poštujući zapovest cara Navuhodonosora da se poklone zlatnom liku. Kazna za nepoštovanje ove zapovesti bila je spaljivanje u „ognjenoj peći užarenoj“, ali su ovi mladi ljudi odlučno rekli caru da će ih njihov Bog izbaviti. „A i da ne bi, znaj care, da bogovima tvojim nećemo služiti, niti ćemo se pokloniti zlatnom liku, koji si postavio“, kazali su (Danilo 3,18).
I sam Danilo se suočio sa sličnom opasnošću. Njegovi politički neprijatelji nagovorili su cara da donese zakon po kome mesec dana niko ne sme poštovati nijednog drugog boga do samog cara. Danilo, čija je navika bila da otvara prozore u pravcu Jerusalima tri puta na dan i moli se glasno, nije obraćao pažnju na taj zakon. Zato je odmah bačen u „jamu lavovsku“ gde je ostao zatvoren celu noć. Bog ga je zaštitio, ali je on, poput trojice svojih prijatelja, bio spreman da radije umre nego da ne posluša prvu Božju zapovest koja zabranjuje klanjanje drugim bogovima (Danilo 6).
NEMIJA I SUBOTA
Oko 445. godine p.n.e. jedan pobožni Jevrejin po imenu Nemija služio je na dvoru persijskog cara. Pošto je brinuo o svojim sunarodnicima koji su pokušavali da obnove jerusalimske zidove srušene od strane neprijatelja, dobio je dozvolu od cara da ode i pomogne im.
Kad je stigao tamo, bio je užasnut ustanovivši da su Jevreji bili nemarni u držanju subote. „U to vreme“, pisao je on u svojim sećanjima, „videh u Judeji gde gaze u kacama u subotu i nose snopove natovarivši ih na magarce, i vino, i grožđe, i smokve i svakojake tovare, i nose u Jerusalim u subotu, i prekorih ih onaj dan kad prodavahu žitak“. (Nemija 13,15).
Možete li zamisliti šta su ti vredni trgovci sigurno odgovorili Nemiji? „O’ladi, čoveče. Mi ponovo izgrađujemo državu. Ekonomska realnost je takva da moramo da radimo sedam dana u sedmici samo da bismo bili na nuli.“
Nemija to nije prihvatao. „Zato prekorih glavare Judejske i rekoh im: kako je to zlo što činite te skrnavite subotu? […] I kad dođe sen na vrata Jerusalimska uoči subote, zapovedih te zatvoriše vrata, i zapovedih da ih ne otvaraju do posle subote; i postavih nekoliko svojih momaka na vratima da se ne unosi nikakav tovar u subotu“ (stihovi 17, 19).
„ALI TO JE BILO NEKAD. A SADA JE SADA. JE LI SUBOTA I DALJE NEŠTO NA ŠTA TREBA DA OBRATIM PAŽNJU?“
DA LI JE SUBOTA I DALJE VAŽNA?
Neko bi mogao da kaže: „Ali to je bilo nekad. A sada je sada. Je li subota i dalje nešto na šta treba da obratim pažnju?“
Niko ne zna kako su prvobitne ploče sa deset Božjih zapovesti izgledale, ali ipak nam je nešto poznato o njima. Reči su bile urezane u kamen samom Božjom rukom (2. Mojsijeva 32,15.16) i tačno u sredini tih zakona bila je četvrta zapovest: „Sećaj se dana od odmora da ga svetkuješ“ (2. Mojsijeva 20,8-11). Drugim rečima, zapovest o suboti nije ni prolog ni pogovor. Ona je u samom središtu tih deset zapovesti – i ima više reči i detalja nego bilo koja druga.
To znači da je Božja zapovest o držanju subote podjednako trajna i važna kao i ostalih devet. Ako je za mene u 2020. godini i dalje pogrešno da se klanjam lažnim bogovima ili da hulim na ime pravog Boga, ne poštujem svoje roditelje, činim preljubu, kradem, lažem, želim tuđe, onda je takođe pogrešno da gazim subotu svojim radničkim čizmama.
Sada mi dozvolite da sve to objedinim pričom o tome šta se desilo jednog jutra. Tog jutra, u nedelju, 24. novembra 2019.
MOJE ZAPOVESTI U VEZI SA DIJABETESOM
Zbog porodične istorije (genetike) – i mojih decenija nemarnosti u ishrani – ja sam granični slučaj dijabetesa tip 2. Laboratorijski nalaz iz jula 2019. pokazao je da mi je nivo šećera u krvi preko 250 (14 kod nas – prim. prev.). Uz pomoć i ohrabrenje moje žene, Šeli, uključio sam se u program protiv dijabetesa u pokušaju da izbegnem korišćenje lekova.
I zamislite, dobio sam ceo niz novih zapovesti! Moraš da imaš izbalansirane obroke – odmah izbegavajući previše ugljenih hidrata. Moraš se okrenuti ka voću, zrnevlju, mahunarkama i povrću koji su u najmanjoj mogućoj meri prerađeni. Moraš nabaviti merač glukoze u apoteci i voditi evidenciju o izmerenim vrednostima. I odmah posle svakog obroka moraš hodati 20 minuta ili duže.
Upravo je to hodanje bilo najnezgodnije, barem u početku. Ali čim sam shvatio da je šetnja posle obroka podjednako važna kao i sve ostalo za održavanje mog nivoa šećera u dozvoljenim granicama, naterao sam sebe da stvorim tu naviku, tako da je ovih dana retko propuštam. Sada su moje vrednosti šećera podnošljive – izgubio sam 7,5 kg potpuno bezbolno i bez gladovanja, a moj krvni pritisak takođe se vraća na normalnije vrednosti.
Pa šta se to onda desilo pomenute nedelje? Šeli mi je za doručak servirala umerenu količinu grožđa, uz kriške jabuka, ananasa i mandarina, i činijicu kaše od zrnevlja. Glavno jelo bio je ukusni, dobro začinjeni omlet od belanaca. Čim smo završili sa jelom, pošli smo u opuštenu šetnju od jednog sata.
Kad smo se vratili kući, izmerio sam šećer u krvi i merač je pokazao 111(6). Za čoveka koji je još u julu imao 256(14) to je bilo odlično! A ranije tog jutra moj krvni pritisak bio je 127/76. To nije savršeno, ali je mnogo bolje nego julskih 150/90.
U redu, kažite vi meni. Da li treba da zanemarim te zapovesti koje se tiču dijabetesa zbog ekonomske realnosti ili iz nekog drugog razloga? Ne, ja sam se u njih prosto zaljubio! One mi pomažu da ne uzimam lekove za dijabetes. One mi sprečavaju moždani ili srčani udar.
I zbog toga ja toliko volim subotu. Njen poziv na potpuni odmor zdrav je za moje telo, moj um i moju dušu. Stvorena u Edemu pre bilo kakvog greha ili samih Jevreja (1. Mojsijeva 2,2.3) i slavljena ne samo od strane Nemije, već i od strane Isusa i Njegovih učenika, to je konačna zapovest koja je našoj očajnoj planeti potrebna da bismo svoja srca potpuno okrenuli prema svom Tvorcu.
Pokušajte da je sledite!
Mejlan Šerč