Jedan od najpoznatijih svetskih pobornika evolucije Ričard Dokins izneo je sledeću tvrdnju: „Evolucija je činjenica isto kao što je činjenica da je Pariz na severnoj Zemljinoj hemisferi.“
Mada manje poznat od Ričarda Dokinsa, ali podjednako nepokolebljiv kao evolucionista, Danijel Denet izjavio je da „suština savremenog darvinizma […] daleko prevazilazi neslaganje među naučnicima. […] Nada da će on biti ‘odbačen’ nekim novim otkrićem isto je tako realna kao i vraćanje geocentričnom shvatanju i odbacivanju Kopernika.“ Drugim rečima, Denet smatra da je mogućnost odbacivanja evolucije ravna mogućnosti da se ljudi vrate davnom shvatanju da je Zemlja centar univerzuma.
Naravno, niko ne dovodi u pitanje tvrdnju da je Pariz na severnoj hemisferi, niti da Zemlja nije centar sveta. Za razliku od toga, milioni odbacuju evoluciju koju Ričard Dokins i Danijel Denet tako dogmatski brane. Kako neki ljudi mogu da budu tako sigurni u tu teoriju, dok je drugi, s istom uverenošću, negiraju?
Deo odgovora, šire gledano, može se svesti na razliku između onoga što se vidi i onoga što se ne vidi. Određenije, a u kontekstu same evolucije, ova razlika proističe iz razlike između mikroevolucije i makroevolucije.
Šta su ova dva koncepta i kako nam razlika među njima pomaže da objasnimo dobar deo kontroverzi u vezi s teorijom evolucije?
DARVIN I RAZLIKE UNUTAR ISTE VRSTE
Na jedno od najznačajnijh putovanja morem u savremenoj istoriji pošao je Čarls Darvin na brodu Bigl, koji je isplovio iz Plimuta u Engleskoj decembra 1831. i tamo se vratio oktobra 1836, odnosno posle nešto manje od pet godina. U tom periodu Čarls Darvin video je neke stvari, posebno na ostrvima Galapagos s pacifičke strane Južne Amerike, koje su mu pomogle da formuliše svoje ideje.
Šta je to tačno Darvin video?
Darvin je primetio da se neke vrste živog sveta razlikuju od ostrva do ostrva. Zebe, kornjače i drozdovi koji su živeli na jednom ostrvu bili su neznatno drugačiji od zeba, kornjača i drozdova s drugih ostrva. Na primer, kljunovi zeba na jednom ostrvu bili su veći od kljunova zeba na drugom. Čak i na istom ostrvu bilo je razlika među pripadnicima iste vrste, zavisno od toga gde su živeli. Neke zebe živele su na zemlji u priobalju; neke su živele dalje od mora na drveću, a ostale u grmlju. Neke su se isto hranile, a neke različito.
Posledica tih različitih okruženja bila je da su jedinke iste vrste razvile različite crte koje su im pomagale da se bolje prilagode datom okruženju. Razlike unutar iste vrste od ostrva do ostrva bile su dovoljno očigledne, tako da je jedan tamošnji guverner navodno rekao kako može da kaže s kog ostrva neka kornjača potiče kad je samo pogleda.
Te razlike su bile male, ali je Darvin počeo da razmišlja o tome šta bi se dogodilo kad bi se sve te male promene nastavile u nekom dugom vremenskom periodu. Dok su mu se po glavi vrzmale razne ideje, Darvin se vratio u Englesku, gde je nastavio svoja istraživanja.
Po povratku u Englesku Darvin je takođe uočio da selektivni uzgoj može dovesti do razlika unutar neke vrste. Mada nisu imali nikakvo znanje o genetici, ljudi su hiljadama godina znali kako da izazovu sitne promene kod životinja – pasa, konja, krava, golubova itd. – selektivnim parenjem tih životinja s drugim jedinkama iz iste vrste. Selektivni uzgoj i promene do kojih je on dovodio pomogli su Darvinu da formira svoje mišljenje.
Godine 1859. Darvin je objavio svoju najčuveniju i najuticajniju knjigu O poreklu vrsta (On the Origin of Species), gde je izneo svoju teoriju da stalno nagomilavanje tih sitnih promena unutar neke vrste na kraju dovodi do stvaranja potpuno novih vrsta životinja ili biljaka. Darvin je tvrdio da su sve te promene posledica onoga što je nazvao prirodnom selekcijom, procesom koji je deo same prirode i u kome organizmi koji su bolji u prilagođavanju svom okruženju opstaju i stvaraju više potomaka, dok oni koji se ne prilagode izumiru.
DARVIN JE TVRDIO DA SU SVE TE PROMENE POSLEDICA ONOGA ŠTO JE NAZVAO PRIRODNOM SELEKCIJOM.
MIKROEVOLUCIJA
Postojanje ovih promena izazvanih prirodnom selekcijom nije sporno. Vrste, kako životinjske tako i biljne, mogu da se menjaju i menjaju se, bilo delovanjem sredine u kojoj žive ili kroz selektivni uzgoj – i to se dešava dovoljno brzo da ljudi mogu da primete razlike među pripadnicima iste vrste, još dok su njihove ranije verzije žive.
Međutim, te promene su uvek, baš uvek, neznatne – drugačija boja ili veličina nekih delova tela, ili promene u nekoj bakteriji koje je čine otpornijom na antibiotike u odnosu na njene prethodnike. Ova sposobnost biljaka i životinja da se prilagođavaju novom okruženju kroz manje promene u svojoj anatomiji zove se mikroevolucija i od presudne je važnosti za opstanak biljaka i životinja u sredini koja se menja. Živa bića bi na kraju izumrla kad ne bi imala tu sposobnost da se prilagođavaju promenama u svom okruženju.
„Pojam mikroevolucija“, pisao je Ostin Klajn, „odnosi se na promene u genima neke populacije koje tokom vremena dovode do relativno malih izmena u organizmima te populacije – promene koje neće rezultirati time da se noviji organizmi počnu smatrati različitom vrstom“.
IAKO U TIM VRSTAMA ZAISTA IMA PROMENA, SAME ŽIVOTINJE I BILJKE OSTAJU ISTA VRSTA.
Suština je u tome, što je vrlo važno, da iako u tim vrstama zaista ima promena, same životinje i biljke ostaju ista vrsta. Kornjača s oklopom koji je svetliji od oklopa neke druge kornjače još uvek je kornjača; zeba s nešto kraćim kljunom od neke druge zebe još uvek je zeba; bor s nešto dužim ili kraćim iglicama još uvek je bor – a ne vlat pšenice, ružin grm, ili pak džinovska juka.
Mikroevolucija sama po sebi nije sporna: promene nastaju unutar bilo koje vrste. Svi se naučnici slažu po tom pitanju, uključujući i naučnike koji su pristalice božanskog stvaranja svega živog.
MAKROEVOLUCIJA
Neslaganje nastaje zbog ekstrapolacije da je Darvin pošao od mikroevolucije (pojma koji on nikad nije upotrebio), koja predstavlja shvatanje da u procesu prirodne selekcije određena vrsta životinje ili biljke – pod uslovom da ima dovoljno tih malih mikroevolucionih promena u dugim vremenskim periodima – može prerasti u potpuno druge vrste životinja ili biljaka, koje imaju nove i sasvim različite delove tela.
Ova transformacija zove se makroevolucija i označava bilo kakvu evolucionu promenu koja prevazilazi granice roda (što je korak dalje od vrste u naučnoj klasifikaciji živih bića)*. Drugim rečima, makroevolucija prema toj teoriji nastaje kada dovoljno tih rastućih mikroevolucionih promena dovede do toga da se jedna porodica životinja ili biljaka transformiše u jednu potpuno drugačiju porodicu. Neki primeri ove navodne makroevolucije tokom miliona godina jesu da su ribe potekle od beskičmenjaka potpuno različite vrste ili da je kit potekao od nekog kopnenog sisara takođe iz potpuno različite vrste.
Savremena teorija evolucije govori da su sva živa bića, uključujući tu i biljke, nekad bila potpuno različite vrste, rodovi i porodice. Jedna teorija kaže da je život na Zemlji nastao pre skoro četiri milijarde godina kroz prirodne fizičke i hemijske procese koji su uticali na vazduh, vodu i stene; i da je velika raznolikost živog sveta koja danas postoji na Zemlji, od magičnih pečuraka do ćelavog orla i ljudi, posledica tih procesa makroevolucije.
VIDLJIVO I NEVIDLJIVO
Tvrdnja da se mikroevolucija pretvara u makroevoluciju opterećena je mnogim problemima, uključujući i onaj veliki: da svi vidljivi primeri evolucije obuhvataju samo mikroevoluciju, što objašnjava minimalne promene koje uočavamo. Problem je što nikad nije dokazano da ove mikroevolucione promene vode ka makroevoluciji; odnosno da se jedna vrsta životinje ili biljke pretvara u drugu, koja je potpuno različita.
To ukazuje na ključnu razliku između mikroevolucije i makroevolucije: mikroevolucija se vidi sve vreme, ali makroevoluciju, čak ni jedan jedini slučaj, nije niko video, uključujući i samog Darvina. Darvin je video šta je priroda učinila na ostrvima Galapagosa i takođe je uočio rezultate selektivnog uzgoja koji su on i drugi ljudi sprovodili sa sopstvenom stokom u Engleskoj, a to što je video da se dešava bila je mikroevolucija. I onda je iz onoga što je stvarno video – a to je mikroevolucija kroz prirodnu selekciju – Čarls Darvin izveo zaključke i postavio teoriju o onome što nije video, odnosno o makroevoluciji kroz prirodnu selekciju.
Džonatan Hauard, okoreli evolucionista i profesor ćelijske genetike na Institutu genetike Univerziteta u Kelnu, Nemačka, rekao je to isto za makroevoluciju: „Prirodna selekcija je mehanizam evolucionih promena. Za razliku od procesa geoloških promena, ona se ne može direktno videti, ali na nju ukazuju druge vrste posmatranja.“
Ne može se direktno videti? Ne može se uopšte videti! Ili kako je to rekao sam Hauard, na nju ukazuju male promene do kojih zaista dolazi kod vrsta, odnosno – mikroevolucija.
I, ponovo, ova vrsta evolucije nije sporna. Svi veruju da se ona dešava jer svako može to da vidi. Ali tvrditi da ove male promene vode ka makroevoluciji jeste kao kad bismo tvrdili da će se auto Honda Civic, ako mu se obezbedi dovoljno vremena, pretvoriti u avion Boing 747.
NIKO, NA PRIMER, NIJE USPEO DA MUVU PRETVORI U LEPTIRA, A JOŠ MANJE RIBU U VODOZEMCA.
Čak i danas, svi napori naučnika koji u laboratorijama uporno nastoje da dovedu do makroevolucije tako što bi neku vrstu pretvorili u drugu – bili su bezuspešni. Niko, na primer, nije uspeo da muvu pretvori u leptira, a još manje ribu u vodozemca. To ne znači da se to ne može učiniti; to samo znači da to još niko nije uradio, i pored svih napora.
Isto tako, samo zato što niko nije uspeo da postigne makroevolucionu promenu ili zato što to niko nikad nije video, ne znači da se ona nikad nije dogodila. To znači da su tvrdnje da se ona dogodila samo nagađanja. Opštepoznata tvrdnja da su se ribe transformisale u vodozemce, vodozemci u gmizavce, gmizavci u sisare, a sisari u ljudska bića jeste priča o pretpostavljenim događajima koje niko nikada nije video, i pored svih čvrstih uveravanja od strane naučne zajednice da su te promene stvarne, kao što je stvaran položaj Pariza na severnoj Zemljinoj hemisferi.
* Naučnici klasifikuju živa bića od vrste, preko roda, porodice, reda, klase, razdela, carstva do domena.
Klifor Goldstin
