Tekst je preuzet iz knjige “Možemo li još uvek verovati Bibliji i da li je to zaista bitno?”,
autora Brajana Bola
Mesija ili ludak?
Hrišćanski apologeta i pisac C.S. Luis /C.S. Lewis/, rekao je da u slučaju da Isus nije bio ono što je tvrdio da jeste – Sin Božji, Mesija – onda mora da je bio lud. Luisovo obrazloženje moglo bi da zvuči otprilike ovako: jedino osoba koja je u stanju da upravlja svojim umom, ili pak potpuno nerazumna, može tvrditi da je Božji sin, pa čak i sam Bog. Jedino osoba zdravog uma može da govori ono što je Isus rekao, da naučava Isusovu nauku i da u isto vreme za sebe tvrdi da je sveti Sin Božji. Da zaključimo sa Luisom: »Ili je ovaj čovek bio, i jeste Sin Božji, ili je ludak.«1
Novinar i bivši skeptik, Li Strobel /Lee Strobel/, autor jedne od najubedljivijih nedavno izdatih knjiga o Isusu, razmatra ovo pitanje sa vodećim hrišćanskim psihologom. Strobel je zajedljivo upitao doktora Garija Kolinsa /Gary Collins/: »Da li je Isus bio lud?«
Kolins je na to odvratio: »Ako želite kratak odgovor, on glasi NE.«2
Strobel piše da se nakon poduže rasprave vratio kući i pažljivo iznova čitao Isusove reči zapisane u Novom zavetu. »Nisam mogao da pronađem nijedan znak ludila, samoobmane ili paranoje«, kazao je. »Naprotiv, bio sam pokrenut Njegovom dubokom mudrošću, Njegovom neobičnom pronicljivošću, Njegovom poetskom rečitošću i Njegovim dubokim saosećanjem.«3
Malo ih je danas koji tvrde da ima činjenica kojima se dokazuje da je Isus bio neuravnotežen ili mentalno nestabilan. Ovakav način gledanja na stvari bio je predlagan i često odbacivan, tako da se ne može uzeti za ozbiljno. Ako je neko uopšte nastojao da objasni hrišćansku veru ljudima XX veka, onda je to bio Džon Stot (John Stott). On je izneo sjajnu misao: »Obmanuti ne obmanjuju nikoga osim sebe, a Isus je ubedio milione.«4 Obmanjivački spisi mnogih takozvanih učenjaka na temu Isus zaveli su mnoge. Doktor Pol Barnet (Paul Barnett) to uverljivo pokazuje u svojoj knjizi The Truth About Jesus /Istina o Isusu/. Ali, sam Isus nije bio u zabludi.
Dakle, da li je Isus bio ono što je tvrdio da jeste, kakvim su Ga prihvatili Njegovi učenici, i šta su hrišćani vekovima verovali o Njemu? Da li je bio Sin Božji, obećani i dugoočekivani Mesija? Odgovor ili njegov značajan deo leži ponovo u proročanstvu.
U prethodnom poglavlju, namerno smo ispustili sve tekstove iz starozavetnih proročanstava o Mesiji koji treba da dođe i oslobodi svoj narod. Jedan pouzdani izvor beleži da najmanje dvadeset jedna knjiga Starog zaveta sadrži proročanstva ili proročanski tip o Mesiji koji će doći.5 Sada je došao trenutak da ispitamo neka od njih i odredimo da li su se ispunila u ličnosti i životu Isusa Hrista i, ako jesu, kako i kada. Ovo je još jedan snažan dokaz u prilog biblijskog preciznog proricanja budućnosti. Samim tim, on predstavlja i potvrdu njenog božanskog porekla.
Proročanstva o Mesiji koji će doći
Mesija je hebrejska reč za osobu koju je pomazao Bog za posebnu svrhu. Vekovima su Jevreji očekivali Mesiju koji će doći, nekog ko će ih, po Božjem obećanju, osloboditi od neprijatelja, vladara koji će biti njihov spasitelj i car. To verovanje poteklo je iz hebrejskih spisa koje danas poznajemo kao Stari zavet. Ozbiljni stručnjaci govore nam da u Starom zavetu postoji više od tri stotine proročanstava koja se odnose na Mesiju. To nam omogućuje da relativno lako ustanovimo da li je Mesija trebalo da dođe i, ako jeste, ko je on.
Hrišćani veruju da su mesijanska proročanstva – kako se često nazivaju – ispunjena u Isusu. Ova proročanstva govore o Njegovom rođenju, životu, smrti i vaskrsenju. Hrišćani isto tako veruju da će se proročanstva koja se nisu ispunila prilikom Hristovog prvog dolaska, ispuniti prilikom Njegovog drugog dolaska. Razlog leži u tome što su starozavetni proroci često govorili o dva Isusova dolaska kao o jednom velikom događaju – »Hristos-događaju« – kako se često naziva u poslednje vreme. Proročanstva govore više o dostignućima Mesije nego o tome kada će se sve to izdešavati.
Prema tome, da li su hrišćani u pravu kada veruju da su starozavetna proročanstva koja se tiču Mesije ispunjena u Isusu? Je li On zaista obećani Mesija? Koliko je čvrst taj dokaz?
U pokušaju da odgovorimo na ova presudna pitanja, moramo da napomenemo da su kritičari hrišćanskog tumačenja pokušali da ospore argumente, navodeći da su mnoga starozavetna proročanstva napisana dosta kasnije u odnosu na datum koji im se tradicionalno pripisuje. Pošto detaljan odgovor daleko prelazi opseg ove knjige, možemo reći da, čak i kad bi bili u pravu, to je beznačajan argument. Kako Bojs to ističe, prema preldogu »najradikalnijih« kritičara, najkasnije mesijansko proročanstvo bilo je napisano »stotinama godina pre Hristovog rođenja.«6
Da budemo iskreni, ne postoji ni najmanja mogućnost za sumnju u ispunjenje mesijanskog proročanstva u Isusovom životu i ličnosti. Za to postoji mnogo jakih dokaza. Iako ovo poglavlje može da zaviri samo u deo dokaza koji su nam na raspolaganju, čak je i on suviše ubedljiv da bi se mogao odbaciti ili zanemariti.
Prorok nalik Mojsiju
Jedno od najranijih proročastava o Mesiji koji treba da dođe, potiče od Mojsija, iz vremena oko 1400. godine pre Hrista. Evo šta je Mojsije napisao:
»Proroka ispred tebe, između braće tvoje, kao što sam ja, podignuće ti Gospod Bog tvoj; njega slušajte… Zato im reče Gospod: dobro rekoše što rekoše. Proroka ću im podignuti između braće njihove, kao što si ti, i metnuću reči svoje u usta njegova, i kazivaće im sve što mu zapovedim« (5. Mojsijeva 18:15, 17,18).
Dvaput se u ovom odlomku jasno govori da će prorok biti »kao« Mojsije. Ovo je jedno od mnogih starozavetnih proročanstava sa dvostrukim značenjem: prvo se odnosi na izrailjsku bližu istoriju i drugo na dolazak Mesije.
Ali zašto Mojsije? Zašto ne neki drugi veliki prorok iz starozavetnog vremena? Zašto Mojsije o kome se ni u kom slučaju nije govorilo kao o proroku dok je izvodio Božji narod iz egipatskog ropstva? Dva su razloga za to. Prvi, zato što je Mojsije bio prorok u oba smisla te reči. On je govorio ljudima u Božje ime i predviđao je buduće događaje. U ovom slučaju on je predvideo dolazak Mesije. Drugo, Mesija koji će doći trebalo bi da bude »kao Mojsije« jer je Mojsije svojim životom i delom, više nego bilo koja druga starozavetna ličnost, simbolizovao na mnogo različitih načina Isusov život i delo. Tako je Mesija koga je Mojsije predvideo trebalo da bude »nalik« njemu.
H. J. Hejstings (H.J. Hastings) u knjizi o Bibliji pod naslovom Will the Old Book Stand /Da li će stara knjiga opstati/? izložio je to tako jasno i ubedljivo kao niko pre njega:
»Kao Mojsije, On je rođen u siromaštvu i bio skromnog porekla. Kao Mojsije, On je bio rođen za vreme carovanja okrutnog vladara, čijom je naredbom bio osuđen na smrt. Kao Mojsija, Proviđenje ga je spaslo od smrti u Egiptu, dok su druga dečica bila usmrćena. Kao Mojsije, iako ispunjen mudrošću, proveo je godine u poniznosti i napornom radu. Kao Mojsije, izašao je iz anonimnosti da bi izvršio velika čuda i objavio oslobođenje Božjem narodu. Kao Mojsije, proveo je izvesno vreme u samoći pustinje, gde je primio božansku reč i govorio sa Bogom licem k licu. Kao Mojsije, postio je četrdeset dana, i opštio sa svojim nebeskim Ocem. Kao Mojsiju, ponuđeni su mu slava i počast, čak i carstva ovog sveta i njihova slava, ali ih je On odbacio da bi postao »bolnik i vičan bolestima«. Kao Mojsije, bio je veran u svemu kao sluga Božji, Njegovo jelo i piće bilo je da čini Božju volju. Kao Mojsije, došao je da donese oslobođenje svom narodu, da slomi jaram greha, otvori vrata tamnice i oslobodi sužnje. Kao Mojsije, On je imao vlast nad prirodnim elementima, upravljao vetrovima i smirivao more. Kao Mojsije, On je uspostavio novi poredak stvari, novi narod, društvo i ljude, predstavljajući svetu bratstvo kakvo nikada ranije nije bilo viđeno. Kao Mojsije, hranio je hiljade gladnih u pustinji, dao im je živu vodu, preklinjući: »Ako je neko žedan, neka dođe k meni i neka pije«. Kao Mojsije, On je prorekao budućnost jevrejskog naroda, ishod njihove neposlušnosti, a Njegova proročanstva ispunila su se upravo kako je rekao. Kao Mojsije, podnosio je provokacije sa krotošću divnijom od Mojsijeve; kada je bio ponižavan, nije ponižavao. Kao Mojsije, bio je posrednik novog zaveta koji je sam Bog ustanovio. Kao Mojsije, bio je bez razloga omražen, pogrešno shvatan i vređan od onih za koje je došao da položi svoj život. Kao Mojsije, proveo je život u službi za druge i umro zbog njihovih prestupa. Kao u Mojsijevom slučaju, Njegova najslavnija dela činjena su od Njegove smrti pa nadalje, budući da su reči koje je izgovorio, zakoni koje je dao dospeli u celi svet.7
Zaista kao Mojsije. Moćne, pokretačke i ubeđujuće reči. Niko drugi u ljudskoj istoriji po svojim karakteristikama nije toliko bio blizu da ispuni ovo proročanstvo kao što je to bio slučaj sa Isusom. Očigledno je da je i u najsitnijim detaljima On bio taj.
Car koji će doći
Jedno od najpoznatijih starozavetnih proročanstava o Onome koji će doći, vekovima se primenjivalo na Isusa. Ono se citira svake godine širom sveta, za vreme Božićne službe u gotovo svakoj hrišćanskoj denominaciji. Isaija je oko 700. godine pre Hrista pisao sa nepogrešivom sigurnošću o vladaru koji će doći, Onome koji će na kraju večno vladati:
»Jer nam se rodi dijete, sin nam se dade, kojemu je vlast na ramenu, i ime će mu biti: divni, savjetnik, Bog silni, otac vječni, knez mirni. Bez kraja će rasti vlast i mir na prijestolu Davidovu i u carstvu njegovu da se uredi i utvrdi sudom i pravdom od sada dovijeka. To će učiniti revnost Gospoda nad vojskama« (Isaija 9:6-7).
Primetimo pet pojedinosti u ovom proročanstvu:
- Onaj koji će doći rodiće se kao dete,
- Onaj koji će doći biće muškarac,
- Poticaće iz Davidove carske loze,
- Vladaće na kraju večno, i
- Biće jednak samom Bogu.
Zapisi o Isusovom rođenju u Mateju 1:18-22 i Luki 1:26-33 – i setite se, čitamo istorijski pouzdane tekstove – jasno pokazuju da je Isus zadovoljavao svih pet kriterijuma. U svojoj nadahnjujućoj knjizi The Incomparable Christ /Neuporedivi Hristos/, Džon Stot govori da je Isus »ispunjenje Starog zaveta, ispunjenje proročanstva.«8 Njegovo rođenje i prateće okolnosti nisu više predmet rasprava. To je istorijska stvarnost. Ovo je samo jedno od mnogih proročanstava u knjizi proroka Isaije koje je našlo svoje ispunjenje u Isusu i koje se u tom značenju navodi u Novom zavetu, veoma često od strane samog Isusa.
Naravno, konačno ispunjenje ovih proročanstava, kao i mnogih drugih mesijanskih proročanstava, očekuje nas u budućnosti. O tom danu i o najveličanstvenijem biblijskom imenu za Isusa, »Car nad carevima i Gospodar nad gospodarima«, Stot piše:
»Ovo je najsenzacionalnije od svih Hristovih imena, i neminovno nas podseća na vrhunac Hendlovog Mesije. Zemaljski kraljevi i kraljice, carevi, predsednici i drugi vladari veoma lako postaju opijeni svojom moći i slavom, skloni da postanu autokrate. Ali im je Isus Hristos pokazao gde pripadaju. Jer, On je taj koji je bio uzdignut do najvišeg mesta sa svim pripadajućim počastima, iznad bilo koje ljudske vlasti i autoriteta, moći i dominacije, i bilo koje titule koja se može nekome dati, i svega što se nalazi pod njegovim nogama… On je Car nad carevima i Gospodar nad gospodarima.«9
Mnogo puta je kazano da je Isus bio rođen da bi umro. Podjednako je ispravno reći i da je Isus bio rođen da bi vladao. S obzirom da su se sva ostala proročanstva koja se tiču Isusa ispunila do danas, malo je verovatno da se to neće dogoditi i sa ovim. On će stvarno vladati, baš kao što je stvarno i umro.
Stradalnik
Isaija je, takođe, posvetio čitavo poglavlje opisivanju Onoga koji će doći i stradati za svoj narod, koji će čak nositi njihove grehe i bezakonja do smrti. U Isaiji 52:13 do 53:12 gotovo svaki stih tog dirljivog i veoma izuzetnog odeljka pronalazi svoje ispunjenje u Isusovoj patnji, naročito poslednjih dana Njegovog života, koja kulminira u Njegovoj smrti na krstu.
Ovo poglavlje se uveliko smatra jednim od najvećih mesijanskih proročanstava. Njegova primenljivost na Isusa je toliko očigledna da to nije potrebno puno razjašnjavati. Ponovo u cilju sažimanja, citiraćemo samo nekoliko stihova, zajedno sa novozavetnim navodima, kako bismo prikazali ispunjenje tih proročanstava u Hristovom životu i patnjama:
1. Isus će biti prezren i odbačen. Stih 3: »Prezren beše i odbačen između ljudi, bolnik i vičan bolestima, i kao jedan od koga svak zaklanja lice, prezren da ga ni za što ne uzimasmo«.
Ispunjenje: Jovan 1:11; Luka 18:32.
2. Isus će patiti i umreti u korist drugih. Stih 5: »Ali on bi ranjen za naše prestupe, izbijen za naša bezakonja; kar beše na njemu našega mira radi, i ranom njegovom mi se iscelismo«.
Ispunjenje: Matej: 27:26; 1. Korinćanima 15:3; Rimljanima 4:25; 1. Petrova 2:21-4.
3. Isus ćuti pred svojim tužiteljima. Stih 7: »Mučen bi i zlostavljan, ali ne otvori usta svojih; kao jagnje na zaklanje vođen bi i kao ovca nijema pred onim koji je striže ne otvori usta svojih.«
Ispunjenje: Marko 14:61; 1. Petrova 2:23.
4. Isus će umreti među zločincima i zauzeće se za njih. Stih 12: »Zato ću mu dati dio za mnoge, i sa silnima će dijeliti plijen, jer je dao dušu svoju na smrt i bi metnut među zločince, i sam nosi grijehe mnogih, i za zločince se moli.«
Ispunjenje: Marko 15:25-27; Luka 23:38-42.
Da čitava Isaijina 53. glava govori o Isusu očigledno je i onome koji samo povremeno čita Bibliju. Govoreći o »stradalniku, sluzi prinesenom na žrtvu« koji je prorečen u ovom izuzetnom poglavlju, jedan pisac primećuje:
»Kao ’čovek boli’, on mora da skine breme slomljenog srca. Kao saosećajni Lekar, On će lečiti bolne i previjati njihove rane. Kao blagi, strpljivi Učitelj, On će poučavati putu svetosti. I kada se njegova misija milosti završi, biće predat u ruke zlih ljudi da primi uvrede i bude mučen, da pretrpi duševni jad, da poželi da se sakrije od Očevog lica, i umre najokrutnijom smrću.«10
Umirući za svoj narod, Isus ga je oslobodio posledica greha i večne smrti. Upravo se ovo očekivalo od Mesije – da oslobodi svoj narod, spase ga, da mu podari novi život i novu nadu. Mi smo primorani da se zapitamo: »Ko je osim Isusa, u dugim analima ljudske istorije, mogao da sa takvom preciznošću i temeljitošću ispuni zahteve ovog čudesnog poglavlja?« Ćutanje je jedini adekvatan odgovor na ovo pitanje. Ne postoji neki drugi.
Gospod, naša pravednost
Prorok Jeremija, pišući šest stotina godina pre Isusovog rođenja, govorio je o Isusovom životnom delu na veoma naročit način. Predvideo je ključnu karakteristiku Hristovog dela otkupljenja, a da bi se obezbedio da budući čitaoci ne promaše suštinu, učinio je to dva puta. U oba proročanstva Jeremija je upotrebio takvo ime za Onoga koji će doći koje obuhvata srž Isusove prirode i Njegovog dela za ljudski rod. Ovo je još jedan divan slučaj tačnosti starozavetnog proročanstva:
»Gle idu dani, govori Gospod, u koje će podignuti Davidu klicu pravednu, i koja će carovati i biti srećna i činiti sud i pravdu na zemlji. U njegove dane spašće se Juda i Izrailj će stanovati u miru, i ovo mu je ime kojim će se zvati: Gospod pravda naša« (Jeremija 23:5,6). »U te dane i u to vrijeme učiniću da proklija Davidu klica prava, koja će činiti sud i pravdu na zemlji. U te dane spašće se Juda i Jerusalim će stajati bez straha, i zvaće se: Gospod pravda naša« (Jeremija 33:15,16).
Iz Davidove carske loze doći će Onaj koji će biti poznat kao »Gospod pravda naša«. Australijski biblijski naučnik, doktor Leon Moris (Leon Morris) ovako to objašnjava: »’Pravednost’ je termin koji ukazuje na one koje je Bog prihvatio, a na osnovu Hristovog dela.«11 To bi bilo zapravo značenje reči koje je Jeremija imao na umu.
Isus, pravednik iz doma Davidova, došao je da ljudski rod učini takvim da ga Bog ponovo može gledati sa odobravanjem; došao je da poništi posledice ljudskog greha i otpada. Osnova Božjeg prihvatanja pobunjenog i osuđenog naroda jeste Isusova pravednost, bezgrešnost i poslušnost – ne naša. Zato je On »Gospod pravda naša«.
Da li Novi zavet sve to potvrđuje? Pogledajte samo ove tekstove: Rimljanima 1:17 i 3:21,22; 1. Korinćanima 1:30; 2. Korinćanima 5:21. Poslednja dva teksta naročito govore da je Isus naša »pravednost« i da kroz Njega oni koji veruju primaju »Božju pravednost«.
Kako je Jeremija mogao znati – šest stotina godina pre nego što se ostvarilo – da će to biti centralna karakteristika Isusovog spasonosnog dela? Kako je on mogao znati da će to biti srž novozavetnog razumevanja Hristovog dela i da će oblikovati hrišćansko učenje tokom vekova? Možda on nije mnogo znao o toj poslednjoj tački, možda nije baš razumeo sve što je pisao, ali je znao da će jednoga dana pravedna Osoba doći iz Davidove loze i da će Njegova pravednost na nekakav moćni i isceljujući način biti osnova Božjeg prihvatanja grešnog čoveka. Zapanjujuće i – predivno.
Razmotrili smo četiri ključna mesijanska proročanstva iz Starog zaveta i videli koliko se ona ispunjavaju u Isusu iz Nazareta. Postoji još mnogo nepogrešivih proročanstava o Mesiji koji će doći u čitavom Starom zavetu. Jakov je čekao dan kada će se pojaviti »Šiloh« »onaj koji donosi mir«, mirotvorac, »Poslani« (vidi 1. Mojsijeva 49:10). David je govorio o »caru slave« koji će doći (Psalam 24:7,8). Agej, da je »čežnja svih naroda« (Agej 2:7). Malahija je gledao u dan kada će »sunce pravde« zasjati sa »zdravljem na zracima njegovim« (Malahija 4:2). Sam Isus je rekao da se Avram radovao očekujući u budućnosti Hristov dan (Jovan 8:56). Sve ovo predstavlja dodatni snažan dokaz u nizu prethodno navedenih. Puno je istine u promućurnom komentaru Lorensa Tarnera (Laurence Turner): »Ukoliko želimo da razumemo Isusa na koga nailazimo u Novom zavetu, moramo Ga pre toga sresti u Starom.«12
Detaljno proročanstvo o Isusovom rođenju, životu i smrti
Do sad smo bili usredsređeni na opštija mesijanska proročanstva Starog zaveta. Međutim, prorečeno je i mnogo detalja u vezi sa Isusovim životom i delom. Razmotrićemo još jednom samo odabrane delove, pri čemu ćemo obratiti pažnju na samo proročanstvo, ko je i kada prorokovao, i na novozavetni tekst u kome se vidi ispunjenje u Isusu.
Proročanstva o Njegovom rođenju:
Proročanstvo – oko 700 godina pre Hrista: rodiće ga devica.
»Eto djevojka će zatrudnjeti i rodiće sina, i nadjenuće mu ime Emanuilo« (Isaija 7,14).
Ispunjenje: Matej 1:18,22,23 (citiran Isaija 7:14), Luka 2:4-7.
Napomena: Devojka u Isaijinom proročanstvu je bila proročki tip Marije. U Bibliji, tip je ličnost ili događaj koji nagoveštava buduću osobu ili događaj.
Proročanstvo – oko 700 godina pre Hrista: Prorečeno je mesto Njegovog rođenja.
»A ti, Vitlejeme Efrato, ako i jesi najmanji među tisućama Judinijem, iz tebe će mi izaći koji će biti gospodar u Izrailju« (Mihej 5:2).
Ispunjenje: Matej 2:1.
Proročanstvo oko 1000 godina pre Hrista: mudraci sa Istoka donose darove.
»Carevi tarsiski i ostrvljani doneće dare, carevi Šavski i Savski doneće danak« (Psalam 72:10).
Ispunjenje: Matej 2:1, 11.
Proročanstvo oko 600 godina pre Hrista: pokolj dece u nameri da se Isus ubije.
»Glas u Rami ču se, naricanje i plač veliki; Rahilja plače za djecom svojom, neće da se utješi za djecom svojom, jer ih nema« (Jeremija 31:15).
Ispunjenje: Matej 2:16-18 (citira Jeremiju 31:15).
Proročanstvo oko 1420. i 750-730. godine pre Hrista: Bekstvo Josifa sa porodicom u Egipat.
»Bog ga je izveo iz Misira… vidim ga ali ne sad; gledam ga ali ne izbliza« (4. Mojsijeva 24:8,17). »Iz Misira dozvah sina svojega« (Osija 11:1).
Ispunjenje: Matej 2:13-15 (citira Osiju 11:1).
Napomena: »Matej vidi istoriju Izrailja (Božje dece) kratko ponovljenu u životu Isusa (Božjeg jedinog Sina). Baš kao što je Izrailj kao mlad narod otišao u Egipat, tako je i dete Isus otišao tamo. I baš kao što je Bog izveo Izrailj iz Egipta, tako je izveo i Isusa.«
Proročanstva o Njegovom životu: Proročanstvo oko 430. i 700. godine pre Hrista: početak Isusove službe objaviće poseban glasnik.
»Evo ja ću poslati anđela svojega, koji će pripraviti put preda mnom, i iznenada će doći u crkvu svoju« (Malahija 3:1). »Glas je nekoga koji viče: pripravite u pustinji put Gospodnji, poravnite u pustoši stazu Bogu našemu« (Isaija 40:3).
Ispunjenje: Marko 1:1-3; Luka 7:27.
Proročanstvo oko 700 godina pre Hrista: Isus donosi dobre vesti siromašnima.
»Duh je Gospoda Boga na meni, jer me Gospod pomaza da javljam dobre glase krotkima /siromašnima, u engl. tekstu/« (Isaija 61:1).
Ispunjenje: Luka 4:18-21; 7:22.
Proročanstvo oko 700 godina pre Hrista: Isus čini čuda izlečenja
»Tada će otvoriti oči slijepima, i uši gluhima otvoriće se. Tada će hromac skakati kao jelen, i jezik nijemoga pjevaće« (Isaija 35:5, 6).
Ispunjenje: Matej 4:23, 24; 9:35.
Proročanstvo oko 520. godine pre Hrista:Isus će ući u Jerusalim jašući na mladom magarcu.
»Raduj se mnogi kćeri Sionska, podvikuj, kćeri Jerusalimska; evo car tvoj ide k tebi, pravedan je i spasava, krotak i jaše na magarcu, i na magaretu, mladetu magaričinu« (Osija 9:9).
Ispunjenje: Matej 21:4-7; Luka 19:32-35.
Proročanstva o Njegovoj smrti: Proročanstvo oko 520. godine pre Hrista: izdaće ga za 30 srebrnika, a novac će se iskoristiti za kupovinu lončareve njive.
»I rekoh im: ako vam je drago, dajte mi moju platu; ako li nije nemojte; i izmjeriše mi platu, trideset srebrnika. I reče mi Gospod: baci lončaru tu časnu cijenu kojom me precijeniše. I uzev trideset srebrnika bacih ih u dom Gospodnji lončaru« (Zaharija: 11:12, 13; vidi i Jeremija 32:6-9).
Ispunjenje: Matej 27:6-10.
Proročanstvo oko 700 godina pre Hrista: Isus će ćutati pred onima koji Ga optužuju.
»Mučen bi i zlostavljan, ali ne otvori usta svojih; kao jagnje na zaklanje vođen bi i kao ovca nijema pred onijem koji je striže ne otvori usta svojih« (Isaija 53:7).
Ispunjenje: Marko 14:61; 15:3-5.
Proročanstvo oko 700 godina pre Hrista: Isusa batinaju i pljuju.
»Leđa svoja podmetah onima koji me bijahu i obraze svoje onima koji me čupahu; ne zaklonih lica svojega od ruga ni od zapljuvanja« (Isaija 50:6).
Ispunjenje: Marko 10:33, 34
Proročanstvo oko 1000 godina pre Hrista: daće Mu da pije sirće.
»Sramota satr srce moje, iznemogoh; čekam hoće li se kome sažaliti, ali nema nikoga; hoće li me ko potješiti, ali ne nalazim. Daju mi žuč da jedem i u žeđi mojoj poje me octom« (Psalam 69:20,21).
Ispunjenje: Matej 27:48; Marko 15:36
Proročanstvo oko 1000 godina pre Hrista: podeliće među sobom Njegovu odeću pomoću kocke.
»I dijele haljine moje među sobom, i za dolamu moju bacaju ždrijeb« (Psalam 22:18).
Ispunjenje: Jovan 19:23, 24 (citira Psalam 22:18); Luka 23:34.
Proročanstvo oko 1420. godine pre Hrista: nijedna njegova kost se neće slomiti.
»Neka ne ostavljaju od nje ništa do jutra, i kosti da joj ne prelome, po svemu zakonu za pashu neka je slave« (4. Mojsijeva 9:12; vidi i 2. Mojsijeva 12:46).
Ispunjenje: Jovan 19:36.
Proročanstvo oko 700 godina pre Hrista: sahraniće Ga među bogatima.
»Odrediše mu grob sa zločincima, ali na smrti bi s bogatijem, jer ne učini nepravde, niti se nađe prijevara u ustima njegovijem« (Isaija 53:9).
Ispunjenje: Matej 27:57-60.
Sam Isus je govorio da starozavetna proročanstva govore o Njemu i pozivao se na mnoga od njih kada je učenicima objašnjavao svoj život i misiju. Rečeno je da se više od dvadeset proročanstava o Isusu ispunilo u toku dvadeset četiri časa neposredno pre i odmah posle Njegove smrti. I mada sve to potvrđuje božansku prirodu Isusovog života i smrti, time se, takođe, potvrđuje i božanska priroda Biblije. Kao što će Flojd Hamilton ispravno reći, mnoga od ovih proročanstava su toliko precizna »da nijedan čovek ne može da zna ili čak pretpostavi da će se prorečeni događaji odigrati, osim u slučaju da je preko njega govorio sam Bog.«14
Zabranjeno proročanstvo
U Poljskoj je 1656. godine održana rasprava između istaknutih jevrejskih rabina i grupe hrišćanskih učenjaka. U toku razgovora hrišćani su predstavili knjigu proroka Danila 9. poglavlje, baveći se proročkim vremenom od »sedamdeset nedelja«, kao dokazom da je Isus bio pravi Mesija. Rasprava je okončana bez zaključka. Rabini su nakon toga ipak održali sastanak na kome je odlučeno da se Jevrejima zabranjuje da pokušavaju da shvate to proročanstvo, iako je sam tekst deo jevrejskih spisa. Oni su zapravo bacili kletvu na svakog Jevrejina koji bi se usudio da pokuša tako nešto, govoreći: »Neka istrunu kosti i pamet svakome ko pokuša da izbroji sedamdeset sedmica.«15 Očigledno su uvideli da je bilo teško odupreti se mogućnosti da ih to proročanstvo ubedi da je Hristos zaista bio obećani Mesija.
Proročanstvo o sedamdeset sedmica je možda najuverljivije od svih mesijanskih proročanstava. Jedan autor naziva Danila »najvećim od svih proroka«16 i govori da su proročanstvo o sedamdeset sedmica kojim se na određen način dolazi do »Mesije, Princa« (Danilo 9:25), hrišćani veoma dugo smatrali za »najjasnije i najnedvosmislenije među svim proročanstvima.« On zatim dodaje da je ono »najnepobitniji dokaz o Božjem sveznanju« i »natprirodnoj nadahnutosti samog proročanstva.«
Ovo čudesno proročanstvo sadržano je u svega četiri stiha, u Knjizi proroka Danila 9:24-27. Obratićemo naročitu pažnju na one tačke koje se odnose na Mesiju koji će doći:
»Sedamdeset je nedelja određeno tvome narodu i tvome gradu svetom da se svrši prijestup i da nestane grijeha i da se očisti bezakonje, i da se dovede vječna pravda, i da se zapečati utvara i proroštvo, i da se pomaže sveti nad svetima« (24. stih).
Ovo je jedno od Danilovih »vremenskih« proročanstava u kome se dan odnosi na doslovnu godinu. Dan za godinu je načelo koje su protestanti poštovali još od najranijih dana reformacije. Prema tome, ovo proročanstvo od sedamdeset sedmica, sedamdeset puta sedam ili 490 dana, predstavlja period od 490 doslovnih kalendarskih godina. Tekst jasno govori da se taj vremenski period odnosi na nešto što će budući Mesija ispuniti, a to je, takođe, prorečeno u starozavetnim proročanstvima kao što su Isaija 53 i Psalmi 22-24.
Prema pomenutom stihu, Onaj o kome Danilo govori:
Okončaće greh ili žrtve za greh,
Obavljaće službu pomirenja zbog nepravde, i
Doneti večnu pravednost.
Ova tri zadatka koje Mesija treba da obavi neizbežno upućuju na Isusa na koga se proročanstva odnose. Ima li nekog u istoriji koji je ovako nešto uradio?
»Zato znaj i razumij: otkad izide riječ da se Jerusalim opet sazida do pomazanika vojvode biće sedam nedjelja, i šezdeset i dvije nedjelje da se opet pograde ulice i zidovi, i to u teško vrijeme« (25. stih).
Zapazimo tri elementa u ovom stihu:
Anđeo govori Danilu da će sedamdeset nedelja ili 490 dana, početi da se odbrojavaju od dana kada se izda zapovest za ponovno zidanje grada Jerusalima, koji je uništio car Navuhodonosor 586. godine pre Hrista. Većina stanovništva odvedena je u vavilonsko ropstvo, među njima je bio i Danilo. Kao i svi verni Jevreji, Danilo je žudeo da vidi svoj grad obnovljen i slavan kao nekada. Sada Danilo govori o Jerusalimu koji će se ponovo izgraditi, kao i da će zapovest za početak obnove označiti početak 490 godina. Ovaj carski dekret je dao Artakserks, car Persije – carstva koje je pokorilo Vavilonsku imperiju – 457. godine pre Hrista. Prema proročanstvu, ovo je datum od kog možemo početi da računamo 490 godina.
Period od 490 godina će se završiti u vreme dolaska Mesije. Da kažemo drugačije, Mesija će se pojaviti krajem ovog perioda, nakon šezdeset devete sedmice. Iako se u tekstu nalaze neke nerazumljive izjave, jasno je da su Mesija i Njegovo delo središnja tema čitavog proročanstva. Ono govori o Njemu i Njegovom delu otkupljenja.
Anđeo je, takođe, rekao Danilu da je period od sedamdeset sedmica podeljen na tri dela:
Sedam nedelja ili period od 49 godina;
62 nedelje ili period od 434 godine – ova dva perioda zbirno čine 483 godine;
Ostaje jedna nedelja ili period od sedam godina na kraju 490 godina.
Ovaj proračun ćemo lakše razumeti uz pomoć dijagrama koji će nam pomoći da sagledamo zbog čega se ovo proročanstvo često opisuje kao »matematički dokaz Hristovog Božanstva« i zbog čega Novi zavet tvrdi da je Isus došao kad se »navrši vreme« (vidi Galatima 4:4).
Tačno 483. godine nakon izdavanja dekreta o ponovnoj izgradnji Jerusalima 457. godine stare ere, Isus se pojavio u javnosti i bio kršten. On je započeo svoju javnu misiju i svoje životno delo, da bi sačuvao život ljudskom rodu, 27. godine, tačno na vreme. Mesija takođe znači »Pomazanik« i na poseban i javan način Isus je na krštenju bio pomazan Svetim Duhom. Poslednje poglavlje Njegovog zemaljskog mesijanstva otpočelo je u to vreme (vidi Luka 3:1-3, 21,22; 4:16-21).
»A poslije te šezdeset i dvije nedjelje pogubljen će biti pomazanik i ništa mu neće ostati« (26. stih).
Šezdeset dve sedmice nastavljaju se posle prvih sedam sedmica a potom će Mesija biti »pogubljen«. Proročanstvo se u tom trenutku usredsređuje na završnu sedmicu ili poslednjih sedam godina u lancu od 490 godina, period koji teče nakon 27. godine n.e. Zapažamo da je proročanstvo primenjivo na Isusa koji je u toj poslednjoj proročkoj sedmici trebalo da bude »pogubljen», da podnese smrtnu kaznu ne zbog sebe, već umesto drugih. Kao što 24. stih govori, On će učiniti da se »svrši prijestup« ili – kako neki drugi prevodi kažu – »On će omogućiti pomirenje za prestup«. To je bila srž hrišćanske poruke od samog nastanka hrišćanske Crkve; a to je izričito predskazano u ovim stihovima.
»I utvrdiće zavjet s mnogima za nedelju dana, a u polovinu nedelje ukinuće žrtvu i prinos« (27. stih).
Usred poslednje sedmice, Mesija će »ukinuti žrtvu i prinos«. Sredina te poslednje sedmice bila bi tri i po godine od njenog početka. Pošto je Isus kršten 27. godine, tri i po godine nas vode do 31. godine, a to je bila godina kada je Isus razapet – pogubljen, ne zbog sebe već za druge, za čitav ljudski rod.
Biblija beleži da se u vreme Njegove smrti dogodio zemljotres i da se zavesa u hramu u Jerusalimu čudnovato rascepala na dva dela od tavanice do poda, otkrivajući Svetinju nad svetinjama u kojoj je, govorilo se, prebivalo Božje prisustvo i u koju nikada ranije ljudsko oko nije zavirilo (vidi Matej 27:51). Nezamislivo se dogodilo. To je označilo da se čitav jevrejski žrtveni sistem koji je vekovima upućivao na Jagnje Božje koje će doći, prestao da važi. Nije više bilo potrebe za životinjskim žrtvama koje upućuju na Mesiju. On je došao i svojom smrću učinio da sve žrtve od tog trenutka postanu nepotrebne. On je ukinuo žrtvu i prinos.
Slavni naučnik, ser Isak Njutn, opisao je ovo proročanstvo kao »kamen temeljac hrišćanske religije«.17 Drugi pisac kaže da je Danilovo proročanstvo o sedamdeset nedelja »dragulj među starozavetnim proročanstvima«.18 Ono je naravno, više od matematike, više od hronologije, i više od istorije. Ono nas vodi do suštine hrišćanske poruke, u srž Biblije, do same svrhe svih proročanstava i do dva veoma bitna i neizbežna pitanja: »Je li Biblija istinita?« i »Da li je Isus zaista bio Mesija?« Odgovor na oba više je nego očigledan.
Proročanstvo o Hristovom vaskrsenju
U knjizi Resurrection of Jesus /Isusovo vaskrsenje/, Pinčas Lapid
/Pinchas Lapide/, jevrejski rabin, kaže: »Prihvatam Isusovo vaskrsenje ne kao izmišljotinu Njegovih učenika, već kao istorijski događaj.«19 Ovde imamo nešto veoma izuzetno: Jevrejina koji veruje u Isusovo vaskrsenje. Naravno, mnogi Jevreji su proteklih vekova postajali hrišćani, a da bi to mogli da učine, morali su da poveruju da je Isus zaista ustao iz mrtvih. Na kraju krajeva, ovo je prorečeno u Starom zavetu a i sam Isus je o tome govorio. Opet nam je proročka reč osnova za verovanje, a njeno ispunjenje potvrda.
Možda se ključni novozavetni tekst koji govori o Isusu i Njegovom vaskrsenju nalazi u Luki 24:44-47:
»I reče im: ovo su riječi koje sam vam govorio još dok sam bio s vama, da sve treba da se zbude što je za mene napisano u zakonu Mojsijevu i u prorocima i u psalmima. Tada im otvori um da razumiju pismo. I reče im: tako je pisano i tako bi trebalo da Hristos postrada i da ustane iz mrtvijeh treći dan; da se propovijeda pokajanje u ime njegovo i oproštenje grijeha po svim narodima počevši od Jerusalima.«
Isus je verovao u proročanstvo. Verovao je da su starozavetni proroci pisali o Njemu. On se pozivao na sve delove starozavetnih spisa uključujući i Psalme. Veoma određeno je rekao da je pisano da će On »ustati iz mrtvih treći dan«. Teško je ovo pogrešno razumeti. Ako verujemo da je Isus govorio istinu i da su Njegove reči ispravno zabeležene, onda moramo verovati da je Njegovo vaskrsenje, kao i Njegova smrt, prorečeno u Starom zavetu.
Ključni starozavetni tekst o vaskrsenju nalazi se u knjizi Psalama 16:9-11:
»Toga radi raduje se srce moje, i veseli se jezik moj, još će se i tijelo moje smiriti u uzdanju; jer nećeš ostaviti duše moje u paklu, niti ćeš dati da svetac tvoj vidi truhlost. Pokazaćeš mi put životni: obilje je radosti pred licem tvojim, utjehe u desnici tvojoj dovijeka.«
Da je David u ovom Psalmu pre svega govorio o sebi opšte je prihvaćeno. Međutim, on govori i o Nekom drugom. Malo je verovatno da David o sebi govori kao o »svecu«. Osim toga, Petar u svojoj slavnoj propovedi na dan Pedesetnice ističe da je David umro, da je sahranjen i da njegov grob u to vreme i dalje postoji. Davidovo telo se raspalo – kao i svakog drugog ko umre – i David nije ustao iz mrtvih. Tako u Psalmu 16. nailazimo na proročki govor o Onome koji će doći.
Petar u svojoj propovedi citira ovaj tekst u celini, tvrdeći sa »uverenjem« da je »David umro i sahranjen«; međutim, pošto je bio prorok, »predvidevši govori za vaskrsenje Hristovo« (Dela 2:29-31). Upravo je ovaj mesijanski Psalam Isus imao na umu kada je kategorično izjavio da su starozavetna proročanstva govorila o Njegovom stradanju i vaskrsenju.
Ima tu još toga. Isus je sam predskazao da će umreti i biti vaskrsnut iz mrtvih. Sva četiri Jevanđelja beleže tu izjavu. Matej saopštava da je Isus rekao »da će ga ubiti i treći dan da će ustati« (Matej 16:21). Marko je zapisao Isusove prave reči: »Govoraše da će se sin čovečij predati u ruke ljudske, i ubiće ga i pošto ga ubiju ustaće treći dan« (Marko 9:31). Luka nam govori kako je Isus svojim učenicima izričito kazao šta će se dogoditi uskoro u Jerusalimu. Ismejavaće Ga, ružiti, šibati i usmrtiti. Ali »treći dan ustaće« (Luka 18:32,33). Jovan beleži Isusovu izjavu koja se mnogo puta ponavljala u Jevanđeljima: »Razvalite ovu crkvu«, rekao je Isus, misleći na svoje telo, »i za tri dana ću je podignuti« (Jovan 2:19). Prosto je nemoguće verovati da je Isus govorio istinu, a da je u ovoj pojedinosti pogrešio. Njegovo lično proricanje sopstvenog vaskrsenja potvrdilo je ono što je David pisao hiljadu godina ranije.
Dakle, da li je Isus ustao iz mrtvih, ili je to bio plod mašte, krajnje pogrešno shvatanje, ili nešto još gore – velika obmana? O vaskrsenju je napisano mnogo knjiga gde nalazimo obilan materijal koji se ne može obraditi na samo nekoliko stranica. Oni koji imaju želju da saznaju više mogu pročitati knjigu Frenka Morisona (Frank Morrison) Who Moved the Stone? /Ko je pomerio kamen?/, koja se štampa već 50 godina, ili veoma ubedljivo poglavlje o vaskrsenju u knjizi Dejvida Maršala (David Marshal) The Essential Jesus /Suštinski Isus/, ili poglavlje u Li Strobelovoj knjizi The Case for Christ /Dokazi o Hristu/ koja se bavi dokazima o Hristovom vaskrsenju.20. Da bismo ukratko dali odgovor na pitanje, istaći ćemo tri najvažnija niza dokaza koji potkrepljuju osnovno hrišćanko verovanje da su se proročanstva ispunila i da je Isus vaskrsao iz mrtvih.
Česti i nedvosmisleni iskazi u Novom zavetu. Već smo videli neke Isusove izjave. Ali to nije sve. Knjiga Dela apostolska i Pavlove poslanice iznova citiraju reči koje dokazuju da je Isus ustao iz mrtvih. Bila je to glavna tema u propovedanju ranohrišćanske Crkve. Petrova izjava da Ga »Bog podiže, razdriješivši sveze smrtne« (Dela 2:24) i Pavlova da On »kojega Bog podiže ne vidje truhljenja« sasvim su tipične. U slučaju da Isus nije ustao iz mrtvih i da je ostao u grobu, zbog čega niko nije uputio bilo kakav prigovor javnom propovedanju i iznova ponavljanoj tvrdnji da je vaskrsao? Zašto Njegovo telo nije pokazano ili pronađeno mesto gde je sahranjen, kako bi se dokazalo da ti ranohrišćanski propovednici nisu bili u pravu? Hrišćanstvo je moglo, pre nego što je počelo da se širi, istog trenutka da se zaustavi. To se nije dogodilo iz prostog razloga: objavljivanje Isusovog vaskrsenja je ponavljano, u svoj svojoj uverljivosti i neosporivosti.
Bilo je mnogo očevidaca. U sudnicama je svedočanstvo očevidaca najjači u odnosu na sve ostale dokaze, naročito kada postoji više od jednog svedoka. Kada se dokazni postupak oslanja na mnoge svedoke, onda je on gotovo neoboriv.
Najmanje deset puta nakon vaskrsenja, Isusa je video često veliki broj ljudi. Izveštaji su odveć jasni da bi se pogrešno razumeli. Pavle nedvosmisleno izjavljuje da je Isus ustao trećeg dana »prema Pismu« – kao ispunjenje proročanstva. Pavle navodi da su Isusa videli Petar i Jakov, zatim jedanaest apostola, potom mnogi drugi, a nakon svega ovoga »videše ga jednom više od pet stotina braće«, od kojih su mnogi bili živi kada je Pavle sve ovo pisao crkvi u Korintu (1. Korinćanima 15:3-7). Sasvim je opravdano sumnjati u izjavu jednog ili dva svedoka, ali svedočanstvo stotine je nadmoćno. Advokat ser Edvard Klark (Edvard Clarke) napisao je: »Dokazi koji idu u prilog vaskrsenju su konačni; nebrojeno puta sam u Vrhovnom sudu dobijao sporove sa dokazima mnogo manje težine.«21 I drugi pravni stručnjaci došli su do istog zaključka u vezi sa vaskrsenjem.22
Širenje hrišćanstva i rast hrišćanske Crkve. Pet godina posle Hristovog vaskrsenja, Rimskom imperijom se širio novi religijski pokret. Širio se na zapad prema Maloj Aziji, Grčkoj i Rimu, Galiji i Britaniji, istočno prema Indiji i Kini i južno prema Africi. Centralno verovanje nove religije glasilo je da je Isus iz Nazareta, koji je bio razapet za vreme Pontija Pilata, upravitelja u Judeji, vaskrsao iz mrtvih i ponovo živ.
Ova činjenica osporava verovanje da su se brzo širenje i opsežan rast ranog hrišćanstva, u vreme najozbiljnijeg otpora i progona, mogli dogoditi u slučaju da je sve to bilo zasnovano na laži, obmani ili bujnoj mašti. Da li bi milioni odlučili da zarad bajke voljno umru tako strašnom smrću, kakva se tada mogla videti u Koloseumu u Rimu i mnogim drugim mestima širom Rimske imperije.
Dejvid Maršal zaključuje – kao i mnogi drugi koji su pažljivo izučavali dokaze – »Isusovo vaskrsenje u telu je stvarnost, zapravo istorija.«23 Ništa drugo ne može na zadovoljavajući način da objasni postojanje, opstanak i rast hrišćanske religije. Isusovo vaskrsenje je nedvosmisleno jedno od najčudnovatijh i najpodsticajnijih ispunjenja biblijskog proročanstva.
Na početku ovog poglavlja postavili smo pitanje: »Je li Isus zaista Mesija?« Kazali smo da se odgovor na ovo pitanje može pronaći u starozavetnim proročanstvima koja su govorila o dolasku Mesije. Do sada smo pažljivo obradili mnoga od njih i uverili se da su se sva ispunila u Isusu. U knjizi Prophecy Speaks /Proroštvo govori/, E. A. Rauel (E. A. Rowell) rezimira svoju studiju o starozavetnim proročanstvima koja se tiču Mesije, i daje zaključke do kojih je došao:
Vekovima pre Hristovog rođenja veliki broj jevrejskih pisaca, koji su živeli u periodu od hiljadu godina, smelo su predviđali da će jedan iz njihovog naroda biti Pravednik nad pravednicima.
Biće prorok.
Biće odbačen kao Mesija od strane naroda koji je prorekao Njegov dolazak, ali će Ga, kao Mesiju, prihvatiti svi ostali narodi na Zemlji.
Biće blagoslov celom ljudskom rodu.
Živeće u tačno određeno vreme.
Pogubiće ga.
Umreće kao zločinac.
Rauel zatim zaključuje da niko osim Isusa »ne ispunjava sve pomenute uslove«.24 Ako svemu ovome dodamo proročanstva o vaskrsenju i njihovo ispunjenje, dokaz u prilog Hristu postaje neoboriva činjenica. Baš kao i dokazi o proročanstvima i Bibliji.
Matematičke implikacije svega ovoga su zapanjujuće. Prema statistici Američke naučne zajednice (American Scientific Affiliation), koja je prikazana u knjizi profesora Pitera Stounera (Peter Stoner) Science Speaks /Nauka govori/, mogućnost ispunjenja samo osam starozavetnih proročanstava u jednoj osobi iznosi 1 prema 1017, to jest 1 prema 100.000.000.000.000.000. Ovaj broj je suviše veliki da bi se mogao pojmiti.25
Dakle, zamislite oblast veličine države Teksas u Sjedinjenim Američkim Državama, otprilike veličine Francuske, ili oblast nešto manju od države Novi Južni Vels u Australiji. Prekrijte čitavu oblast sa 1017 kovanih novčića srednje veličine. Oni će prekriti čitavu oblast u debljini od 60 cm. Sada obeležite jedan novčić i ubacite ga među ostale, tako da ne znate gde se nalazi. Zatim zavežite oči nekoj osobi i recite joj da mora da uzme jedan novčić i da to mora biti baš onaj obeleženi. Koja je mogućnost da ta osoba izabere pravi novčić? Jedan prema 1017 – gotovo nemoguće.
Profesor Stouner, međutim, uzima u obzir ne osam nego četrdeset osam mesijanskih proročanstava i zatim ističe da je mogućnost da se ona ispune u jednoj osobi 1 prema 10157. To je van domašaja čovekove moći poimanja. Mogućnost da jedna osoba ispuni svih četrdeset osam mesijanskih proročanstava izgovorenih od toliko različitih ljudi, u velikom vremenskom periodu, beskrajno je mala; zato pouzdano možemo reći da se tako nešto nikada ne bi moglo dogoditi.
Ali dogodilo se, i ne samo to. Isus je ispunio više od tri stotine starozavetnih proročanstava. Mogućnost da se ovo dogodi neshvatljivo je mala, tako da je nemoguće verovati da su sva ta proročanstva samo plod ljudskog uma.
Kako je moguće da čitav niz ljudi, koji raspolažu isključivo sopstvenim znanjem a međusobno su vremenski udaljeni stotinama godina, može da predvidi redosled događaja koji će se odigrati u životu jedne osobe nekoliko stotina godina kasnije. U to je besmisleno verovati. Uprkos svim pravilima verovatnoće, Isus je učinio nešto što nijedna osoba nikada nije uradila niti će uraditi. U kratkom životnom veku, ispunio je ova proročanstva nastala u dugom vremenskom periodu. On je ispunjenje i potvrda proročanstava.
Na pitanje kojim smo otpočeli ovo poglavlje dali smo pažljiv, neishitreni odgovor, uzimajući u obzir najubedljivije dokaze koji su nam bili na raspolaganju. Ovi dokazi nedvosmisleno upućuju na činjenicu da je Isus bio i jeste obećani Mesija, Oslobodilac i Spasitelj svih koji veruju u Njega. Nemoguće je zamisliti da bi mogao postojati bilo koji drugi odgovor – ili bilo koji drugi Spasitelj.
U svojoj uverljivoj knjizi, The Truth About Jesus /Istina o Isusu/, doktor Pol Barnet govori mnogo o dokazima, »dokazima koji idu u prilog Isusu«, »dokazima koji govore o Isusovom identitetu i vaskrsenju«, »dokazima o Isusu kao Božjem sinu«. Njegova knjiga se snažno oslanja na dokaze, kao što je to slučaj i sa ovom knjigom. On zatim govori jasno i nedvosmisleno: »Svi potrebni dokazi su na stolu.«26 I to je tako, bez ikakve sumnje. U ovom poglavlju videli smo neke dokaze o Isusu, Njegovom mesijanstvu, Njegovom rođenju, životu, smrti i vaskrsenju, kao i dokaze da je Isus ispunio mnoga starozavetna proročanstva. Zato se autor ove knjige u potpunosti slaže sa doktorom Barnetom koji kaže da svu tu dokaznu građu »ne možete jednostavno odbaciti«.27
KLjUČNA MISAO: Istorija i ispunjena proročanstva, zajedno, potvrđuju da je Isus bio obećani Mesija i da je On, koji je razapet a zatim čudesno ustao iz mrtvih, sve to učinio zarad spasenja ljudskog roda.
1. C. S. Lewis, Mere Christianity, Fontana, 1955, str. 52-3.
2. Lee Strobel, The Case for Christ, Zondervan, 1998, 195.
3. Isto, str. 206.
4. John Stott, Christian Basics, Baker Book House, 1984, str. 66.
5. Payne, Encyclopedia of Biblical Prophecy, Hodder and Stoughton, 1973, str. 665-72.
6. J. M. Boice, Standing on the Rock, Hodder and Stoughton, 1984, str. 62.
7. H. L. Hastings, Will the Old Book Stand? Southern Publishing Association, bez datuma, str. 77-8.
8. John Stott, The Incomparable Christ, Inter-Varsity Press, 2001, str. 23.
9. Isto, str. 218-19.
10. R. F. Cottrell, The Wonderful Christ, Southern Publishing Association, 1947, str. 52.
11. L. Moris, The Apostolic Preaching of the Cross, Tyndale Press, 1965, str. 271.
12. L. Turner, “The Coming of Jesus Anticipated”, u Ball i Johnsson, The Essential Jesus, Pacific Press Publishing Association and Signs Publishing Company, 2002, str. 63.
14. Floyd Hamilton, The Basis of Christian Fath”, Harper & Row, 1964, str. 307.
15. Citirano u The Midnight Cry, 10. oktobar, 1843.
16. G. McCready Price, The Gratest of the Prophets, Pacific Press, 1955, str. 218.
17. Isaac Newton, Observations on the Prophecies of Daniel and the Revelation, 1733, op cit u D. Ford, Daniel, Southern Publishing Association, 1978, str. 198.
18. Ford, loc cit.
19. Citirano u M. Green, The Empty Cross of Jesus, Hodder and Soughton, 1984, str. 103.
20. Vidi D. Marshall, “The Risen Jesus” u Ball i Johnsson, The Esential Jesus, op cit, str. 168-191; Strobel, op cit, str. 255-348.
21. Citirano u Strobel, op cit, str. 320.
22. Vidi Marshal, op cit, str. 172-3.
23. Isto, str. 171.
24. Rowell, Prophecy Speaks, Review and Herald, 1973, str. 55-6.
25. Ova i naredne statistike koje je izradio Piter Stoner (Peter Stoner) u Science Speaks, Moody Press, 1963, str. 100-107, citirane su u Josh McDowel, Evidence that Demands a Verdict, Campus Crusade International, 1972, str. 175-6.
26. Paul Barnett, The Truth about Jesus, Aquila Press, str. 161-3.
27. Isto, str. 163.
