Našla sam pravi dragulj

Moj dečko me je bio ostavio. Osećala sam se kao da se moj brod života razbio na kamenitoj obali sveta. Taj moj „brod sa blagom” tada se potpuno bio raspao. U očajničkoj potrebi za olakšanjem, pre­selila sam se u drugu, udaljenu državu. Prihvatila sam mesto glavne učiteljice u parohijskoj školi za malu decu u Južnom Orlandu na Floridi. U nastojanju da skre­nem misli sa svojih problema, fokusirala sam se na pripremu učionice.

Jednog utorka, kasno popodne, radi­la sam u učionici kad je ušao pastor s ne­kim čovekom u crnoj kožnoj jakni, crnim cipelama, svetlo plavim pantalonama i svetlo plavoj košulji na kopčanje. Kratko ga pogledavši, pomislila sam: To mora da je neki stariji tip sa ženom i decom. Da je mojih godina, nosio bi patike, farmerke i majicu.

„Nensi, šta treba da ti se pomogne?” upitao je pastor Adams.

Ja sam im se nasmešila, osećajući olakšanje što sam dobila takvu ponudu. Najbrže čega sam se setila bile su klupe. Pokazujući na stare klupe nabacane u uglu, rekla sam: „Njima bi stvarno dobro došlo temeljno čišćenje.“

Pastor Adams dao je čoveku neka sredstva za čišćenje. Pre nego što je oti­šao, pastor me je obavestio: „Nensi, predstaviću te pred crkvom na radionici ovog vikenda. Kad te budem pozvao, izađi na podijum. Postavljaću ti pitanja o tome odakle si, ko si, i sl.”

„Oh, nisam to očekivala.”

„Samo treba da odgovaraš na moja pitanja. Biće sve u redu.”

„Okej. Biću tamo.”

Nastavila sam da radim s knjigama koje sam sređivala i nisam uopšte obra­ćala pažnju na „čistača klupa” koji je tiho radio na drugom kraju učionice. Posle otprilike sat vremena, on je rekao da je završio i tiho se iskrao kroz vrata. U subo­tu ujutro provela sam malo više vremena sređujući se, da bih pristojno izgledala. Kad je došao određeni trenutak, pastor Adams me je pozvao da istupim. Dok sam odgovarala na njegova pitanja, primetila sam jednog momka s desne strane, negde u četvrtom redu. Na licu je imao osmeh koji bi mogao zapaliti celu crkvu! On se širio od uveta do uveta i obasjavao mu celo lice. Zašto taj tip ima tako ogroman osmeh na licu? pitala sam se ja.

On me je pridobio svojom ljubavlju.

Kad sam bolje pogledala, shvatila sam da je to onaj čistač klupa. Mora da je uzbuđen jer ima nekoliko male dece koja će biti u mom razredu, zaključila sam. Čudno je da mu žena i deca ne sede s njim. Možda su u poseti babi i dedi.

Naredne sedmice, Tomazina, jedna od devojaka iz crkve, koja je bila otprili­ke mojih godina, došla je u školu i pitala me da li bih želela da se pridružim grupi mladih u plivanju na Karlovom bazenu. Bilo je žarko leto na Floridi i pomisao na svežinu bazena uzbudila mi je čula.

„Da, želela bih to, ali ko je Karl?” pitala sam.

„Pa ti ga znaš”

Upoznala sam mnoge ljude u crkvi i oni su svi bili novi za mene. Pokušaj da spojim imena s licima, uz istovremeno fokusiranje na pripremu škole za otvara­nje, predstavljali su pravi izazov. „Sigurno sam ga upoznala, ali ga se ne mogu setiti”

„Pa on ti je prošle sedmice pomogao u čišćenju klupa”

„U redu, u redu. Kad se skupljamo za plivanje?“ odgovorila sam dok sam raz­mišljala: Karl sigurno ima bazen iza kuće. Zamišljam njegovu decu kako se u nje­mu igraju.

„Budi spremna u nedelju posle pod­ne oko tri sata“ rekla je Tomazin.

„Gde je njegova kuća?“ upitala sam.

„On živi u stambenoj zgradi dalje niz ulicu. Znaš već, ona velika zelena zgrada sa desne strane puta. On je tražio da te pozovem. Izlazio je neko vreme s Kejt, ali nju nije pozvao. Mislim da mu se ti do­padaš”

Da mu se dopadam? Bila sam zbu­njena. Promucala sam: „Misliš, on nije oženjen?”

„O, ne, ludice. Zbog čega si to misli­la?” šalila se moja prijateljica.

Nisam joj odgovorila na to pitanje, a razne misli počeše da mi proleću kroz glavu: Mogu mu se sviđati koliko hoće, ali to mi ništa ne znači. Dosta mi je muš­karaca! Oni samo žele da se dobro pro­vedu. Kad postane ozbiljno i kad vide da su vam zarobili srce, oni ga zgaze kao što bi zgazili neku dosadnu bubu. On me ne zanima! Ali stvarno želim da idem na pli­vanje!

Posle okupljanja na bazenu, nije prošlo mnogo vremena, a Karl je nasta­vio da se pojavljuje u mom životu. Prvo me je pitao da li bih sa njim posetila jednu stariju gospođu da joj odnesemo malo hrane i s njom proučavamo Bibliju. Objasnio mi je da bi njoj bilo prijatnije kad bih i ja pošla, a ne on sam. To mi se činilo razumnim, pa sam otišla. Međutim, kasnije sam odbila nekoliko njegovih po­ziva. On je planirao neke stvari koje nisu izgledale kao „izlasci“, ali je ipak jako obra­ćao pažnju na ono što se meni dopada.

Saznala sam da je bio onako skockan kad je do­šao da čisti klupe jer se tada vraćao kući s posla.

Imao je stalan posao kao elektroinženjer i bio je u procesu dobijanja magi­strature na Univerzitetu centralne Floride. Za­hvaljujući svojoj dobroj plati dobio je kredit za kupovinu nove kuće.

Jedan od naših „nefor­malnih” izlazaka bio je i da vidim parcelu gde se zidao njegov novi dom.

Bila sam impre­sionirana njegovom željom da bude finansijski stabilan tako brzo po završetku stu­dija. Želeo je da investira svoj novac u kuću, radije nego da plaća stanarinu u iznajmljenom stanu. Po njegovim rečima plaćanje stanarine je kao bacanje novca kroz prozor. Međutim, mesečna otplata hipotekarnog kredita je kao ulaganje u buduć­nost. To je kao da sami sebi pla­ćate stanarinu. Na kraju ćete imati sopstveni dom. Ja nikad ranije nisam razmišljala na takav način.

Karl mi je dao odgovore na pitanja koje je ranije trebalo da postavljam u vezi s tipom momaka s kojima sam izla­zila. Jedno od prvih pitanja koje neko tre­ba da postavi o potencijalnom partneru jeste: da li on ili ona ima dobar posao ili još studiraju, kakve ocene imaju, pošto to ukazuje na njihov stepen odgovornosti i pouzdanosti?

Karl je planirao još jedan „neformalni” izlazak kad je saznao da muzička grupa „Heritage singers” dolazi u naš grad. Znao je da ih ja volim i imam neke od njiho­vih snimaka. Kad me je pitao da li bih i ja pošla na koncert, to je zvučalo kao da je reč o nekoj aktivnosti crkvene grupe, pa sam prihvatila. Koncert je bio nadahnut i poletan, ali naša sedišta nisu bila ni blizu nekoga iz crkve.

Na drugom „neformalnom” izlasku Karl je odgovorio na neka druga važna pitanja koja se nisam setila da postavim svojim ra­nijim momcima: je li ova osoba finansijski odgovorna? Jesmo li slični u trošenju nov­ca? Želeo je da zna da li ja imam neki plan za penzionu štednju. To mi je bilo nešto sasvim novo! Nikada ni s kim, pa čak ni s ocem, nisam razgovarala o štednji za pen­ziju. Mislila sam da se šali. Pa tek što sam završila studije, mislila sam ja. Zašto bih već sada razmišljala o penziji?

On je zakazao sastanak kod Meril Lin­ča i poveo me da otvorim oročeni štedni račun s najboljom kamatnom stopom koju je mogao naći. To je po mom mi­šljenju stvarno bilo preterano, ali on i fi­nansijski konsultant potrudili su se da mi objasne koje ću finansijske koristi imati od toga na duge staze.

U prošlosti su me uvek privlačili viso­ki, atletski građeni, duhoviti, brzopotezni, društveni momci. Karl je bio skoro potpu­na suprotnost tome. Bio je srednje visine, miran, tihog glasa, pomalo sramežljiv i s planovima za budućnost. Dirnulo me je što je brinuo i o mojoj finansijskoj buduć­nosti. Ja sam bila štedljiva, ali on me je na­učio nekim sasvim novim nivoima štednje.

Spustila sam svoj „gard” (odbrambeni stav) i prihvatila jedan „formalan” izlazak koji je prethodio „pravom”. Želeo je da me odvede u Ši Švan Gardens, kineski restoran koji mu se dopadao. Pa, prijate­lji jedu zajedno. I na kraju krajeva, treba nešto da jedem! rekla sam sama sebi. On i nije vrsta momka s kojim bih želela da se zabavljam, ali mislim da će biti do­bar prijatelj. To neće biti pravi sastanak. Samo ću nešto pojesti s prijateljem. Čak ću sama platiti svoju hranu. Možemo ići po pola (kao Holanđani).

Kao što ste možda pogodili, Karl mi nije dozvolio da platim svoju polovinu u restoranu. A posle tog „ne-sastanka” Karl je počeo da se ponaša i previše ozbiljno. Raz­govori bi počinjali aluzijama na venčanje. Ja sam ga pitala: „Kako možeš da govoriš o venčanju kad me jedva poznaješ?”

A njegov odgovor je bio: „Poznajem te”

Odmahujući glavom, ja sam razmiš­ljala: Zašto su moji nekadašnji momci s kojima sam htela ozbiljnu vezu bežali od toga, a sada ovaj skače pravo na puščanu cev? Zar ne zna da nije moj tip?

„Samo želim da budemo prijatelji, ništa više od toga”, rekla sam mu, ali on se samo nasmešio i nastavio sa svojim upornim udvaranjem.

Karl je uskoro postao dobar i pouzdan prijatelj. S njim sam se osećala sigurno. Pri­jala mi je njegova opuštenost. Nikad nije navaljivao ni za šta. Nikad nije iznosio nika­kva očekivanja. Ja sam mogla da budem onakva kakva sam. Nije trebalo da stre­mim nekom nedostižnom nivou glamura. Ovo je naravno otkrilo druge poželjne ka­rakteristike potencijalnog partnera: da li se s njim/njom osećate opušteno? Možete li biti ono što jeste i ne truditi se stalno da ga zadovoljite? Ima li vaš potencijalni partner karakter s kojim je lako živeti?

 da li se s njim/njom osećate opušteno? Možete li biti ono što jeste i ne truditi se stalno da ga zadovoljite? Ima li vaš potencijalni partner karakter s kojim je lako živeti?

To što sam učiteljica učinilo je da po­stanem svesna rezultata brižljivog roditeljstva. Najčešće sam mogla da odredim ka­kvi su roditelji kod kuće na osnovu uspeha deteta u školi. Naravno, i to je važno pita­nje koje treba postaviti kod nekoga s kim izlazite: da li će on ili ona biti dobar roditelj?

Svi momci s kojima sam se zabavljala u prošlosti bili su hrišćani. Neki od njih su čak bili članovi moje crkve. Ali reći da si hrišćanin nije isto što i pokazati hristoliki karakter. Dela govore više od reči; a ta hristolikost je još jedna odlika koju treba tražiti kod osobe s kojom izlazite.

Što sam više vremena provodila s Karlom, sve sam više shvatala koliko je on jedan pouzdan, strpljiv, odan, pobo­žan čovek. Biblija nam savetuje „ne vucite u tuđemu jarmu nevjernika“ (2. Korinćanima 6,14), tako da je drugo ključno pi­tanje koje treba postaviti: jesu li njena/ njegova duhovna verovanja i stepen du­hovne posvećenosti slični mojima?

Karl je bio vatreni pobornik Hrista. On je bio utemeljen na Bogu. Uživao je u odlasku u crkvu i proučavanju Biblije. Moja strast za romansom se smanjila. Moj pogled na život je „uzleteo” posle previše „prizemljivanja” i razbijanja. Ipak, potpirivan šapatom Svetog Duha, taj plamičak u meni goreo je dovoljno jasno da shvatim da je muža ple­menitog karaktera teško naći. On je daleko vredniji od rubina (prema Pričama Solomunovim 31,10). Karl je bio tamo gde sam ja nekad bila u svom odnosu prema Isusu. To mi je nedostajalo i htela sam da se vrati.

Divila sam se mnogim vrednim osobinama koje je Karl imao. Počela sam da verujem da mu je do mene stalo mnogo više nego ikome do tada. Iako ga nisam tražila, nabasala sam na blago. Postepe­no sam otkrivala kakav je on dragulj. Nje­govi lagani, suptilni, dopadljivi postupci omekšali su moje okamenjeno srce. On me je pridobio svojom ljubavlju.

Mi smo otada u braku već 37 godina!