Ovog leta očekuju me veličanstvene tirkizne vode jezera Morejn i jezera Malinji. Ako ste bili u Banfu i Džasperu u državi Alberta, Kanada, razumećete moje oduševljenje. Ako niste, potražite na internetu. Godinama razmišljam o tom putovanju i sada sam konačno napravila konkretne planove. Znam šta me čeka u budućnosti i brojim dane do polaska.

Dok čekam svoj odlazak na jezero Morejn, često zamišljam kako će to izgledati, svesna da će lepota koju ću otkriti prevazići moja očekivanja. Ta radost je odnedavno toliko prisutna u mom životu da me je navela na razmišljanje o moći iščekivanja. I dok znam kako će moja poseta Banfu stvoriti trajne uspomene, predstojeće putovanje navodi me na razmišljanje o još većem iščekivanju koje imam: drugom Isusovom dolasku.

Zanimljivo je pomisliti kako je Isus oduvek bio mnogo očekivana osoba. Pre Njegovog prvog dolaska kao bebe u jaslama ljudi su iščekivali Njegov dolazak hiljadama godina, proučavajući proročanstva o Mesiji i tražeći znake vremena. Posle Hristovog uspenja na nebo (Dela apostolska 1,9-11), ljudi su ponovo počeli da vekovima očekuju Njegov drugi dolazak, kada neće biti žrtvovan „za grijeh mnogih” već će biti „na spasenije onima koji ga čekaju” (Jevrejima 9,28). Zašto čekamo taj događaj? Pa, svako ima svoje razloge, a ja ću rado nešto reći o nekima od mojih. Ja se radujem drugom Isusovom dolasku…

… JER ĆE MI TO VRATITI MOJE VOLJENE

Poput mog dede i moje bake, u čijem sam domu stekla neke od najlepših uspomena iz detinjstva. Ili poput moje druge bake koju nikad nisam upoznala jer je umrla kad je mojoj majci bilo tri godine. Ili poput ujaka koji je umro kad mu je bilo tridesetak godina posle dugotrajne paralize, ili beba – blizanaca u našoj crkvi – moj prvi bliski susret sa agonijom smrti. Zahvalna sam na najvećem daru koji su mi mnogi od ovih ljudi dali: njihovoj veri u Hrista i, zahvaljujući njoj, uverenju da ćemo se ponovo sresti. „Jer će sam Gospod sa zapoviješću, s glasom aranđelovijem, i s trubom Božijom sići s neba; i mrtvi u Hristu vaskrsnuće najprije. A potom mi živi koji smo ostali, zajedno s njima bićemo uzneti u oblake na susret Gospodu na nebo, i tako ćemo svagda s Gospodom biti” (1. Solunjanima 4,16.17).

VIŠE MI NEĆE BITI MRSKI RASTANCI

Smrt nije jedina stvar koja razdvaja ljude i ja sam, poput mnogih u ovo doba bez granica, putovala i živela u nekoliko zemalja. A to znači česta upoznavanja novih lica i često rastajanje, sve u kontekstu nesigurne sutrašnjice. Još ne znam da li bih menjala široke horizonte mog nemirnog života za stabilnost sa manjim krugom prijatelja i porodicom. Ono što znam jeste da mi je dragoceno uveravanje Biblije u to kako će doći dan kad nas reka vremena više neće odvajati jedne od drugih, već će biti kanal za sve veća dostignuća koja neće kvariti bilo koja vrsta gubitka ili razdvajanja (Otkrivenje 21).

Kao što kaže Frodo u Gospodaru prstenova: „Opasno je izaći iz kuće“. Ja volim da putujem i otkrivam nove prirodne lepote i jedinstvene kulturne običaje, ali često moram da mislim na bezbednost. Radujem se vremenu, posle Isusovog povratka, kad ću moći svuda da idem bez brige. Prošlog leta takvo stanje sam unapred osetila na Islandu. Naravno, vreme u toj zemlji je nepredvidivo, ali dobro planiranje pomaže. Osim toga, stopa kriminala je praktično na nuli i nema divljih životinja koje bi ugrozile bezbednost turista. Vozila sam se danju i noću bez straha i osećala slobodnijom nego ikad ranije. Zbog ovog osećaja nepresušne slobode i lepote Island će mi zauvek ostati draga uspomena.

ZLO ĆE ZAUVEK BITI UNIŠTENO

Strah i zlo su rođena braća. Kad je nastala opasnost od zla, strah je započeo svoj parazitski život. Nevidljivi svet zlih sila stalno je u akciji još od stvaranja našeg sveta, nastojeći da uništi sve što je dobro i čisto i plemenito. Ali „kad se pokaže Gospod Isus s neba s anđelima sile svoje“ On će „ubiti [bezakonika] duhom usta svojijeh, i iskorijeniti svjetlošću dolaska svojega“ pomažući žrtvama i zauvek iskorenjujući strah (2. Solunjanima 1,7; 2,8). Nestalnost će biti zamenjena stalnošću i ružni sukob dobra i zla biće zamenjen beskrajnim životom neprekidne radosti.

Nestalnost Će biti zamenjena stalnošću i ružni sukob dobra i zla biće zamenjen beskrajnim životom neprekidne radosti.

SMRT VIŠE NEĆE POSTOJATI

Ako će Bog okončati zlo, on će takođe okončati i smrt – verovatno najgore ispoljavanje greha. Ne samo da ćemo živeti večno, već će taj naš život biti vredan večnog življenja. Besmrtno telo odvešće nas u večnost bez raspadanja i propasti. Neverovatno je kad pomislimo da neki ljudi, oni koji će biti živi kad se Hristos vrati – možda baš vi i ja – nikad neće iskusiti smrt. Podjednako zadivljuje činjenica da će Hristos vaskrsnuti one koji su verovali u Njega i dati im večni život u telu koje nije podložno starenju, bolestima i raspadanju. „Evo vam kazujem tajnu: jer svi nećemo pomrijeti, a svi ćemo se pretvoriti, ujedanput, u trenuću oka u posljednjoj trubi; jer će zatrubiti i mrtvi će ustati neraspadljivi, i mi ćemo se pretvoriti. Jer ovo raspadljivo treba da se obuče u neraspadljivost, i ovo smrtno da se obuče u besmrtnost. A kad se ovo raspadljivo obuče u neraspadljivost, i ovo se smrtno obuče u besmrtnost, onda će se zbiti ona riječ što je napisana: pobjeda proždrije smrt” (1. Korinćanima 15,51-54).

ŽIVEĆU SA ISUSOM

Ma koliko ja cenila napred rečeno, sve je to manje od glavnog razloga iz kog nestrpljivo iščekujem drugi Isusov dolazak: mogućnost da se sretnem sa Njim i boravim u Njegovom prisustvu. Ovo je jedan od mojih omiljenih stihova iz Biblije sa Njegovim divnim obećanjem utehe: „Da se ne plaši srce vaše, vjerujte Boga, i mene vjerujte. Mnogi su stanovi u kući oca mojega. A da nije tako, kazao bih vam: idem da vam pripravim mjesto. I kad otidem i pripravim vam mjesto, opet ću doći, i uzeću vas k sebi da i vi budete gdje sam ja” (Jovan 14, 1-3). Ja se radujem stanovanju sa Isusom više od svega što sam napred navela jer je sve to moguće zahvaljujući Njemu. A ako mi Isus obećava beskonačan život bez gubitaka, razdvajanja, patnje ili smrti – život pun radosti i ljubavi i izobilja – onda je On neko u čijem ću prisustvu biti srećnija nego ikada.

Neverovatno je koliko neki predstojeći događaj može promeniti nečiji život.

BUDUĆNOST U NAŠOJ SADAŠNJICI

Neverovatno je koliko neki predstojeći događaj može promeniti nečiji život. Tako ja zamišljam kako će izgledati stajanje na obali jezera Morejn, a nekako osećam da sam već tamo. Izvesnost nekog budućeg događaja dozvoljava nam da ga mentalno doživimo – uvek iznova – pre nego što se stvarno desi. To takođe utiče na način na koji živimo u sadašnjosti, poput priprema za taj događaj. Možda ste to doživeli dok ste se pripremali za rođenje svog deteta, ili za svoje venčanje, ili za neki drugi željno iščekivani događaj. Baš kao što moje putovanje u Banf menja moju sadašnjost, tako i moje iščekivanje Isusovog povratka utiče na to kako danas živim, pre no što do toga dođe. To mi daje neki cilj, radost i veliku želju da budem više nalik jedinom Bogu, koji je dao ova neverovatna obećanja.

Adelina Aleksi