Svakog dana smo izloženi stotinama reklama – na televiziji, na radiju, u časopisima, na bilbordima – od kojih nam većina govori da treba da imamo više ili da budemo više od onog što jesmo kako bismo izgledali uspešno. To je kultura hiperrealnog konzumerizma.
Konzumerizam oblikuje naš osećaj identiteta jer nas informiše o značaju uspeha; on nam govori šta da želimo, šta da volimo i čemu da se nadamo. On nam govori da treba da imamo čistiju kožu, belje zube ili lepše cipele i torbice. Kaže nam se da smo samo za jednu kupovinu udaljeni od sreće. Konzumerizam nas navodi da stalno mislimo Ja želim više i Ja nešto propuštam.
Konzumerizam je zauzeo mesto nečega što sociolozi zovu folk-religijom, koja je u mnogim slučajevima i na mnogim mestima odredila naš identitet, usmerila naše akcije i dala značenje i nadu našim životima. U svom članku „Kultura konzumerizma“ („The Culture of Consumerism“) katolički filozofi Gregori Biabaut i Eduardo Ečeverija kažu: „Konzumerizam uključuje lažno obožavanje jednog drugog boga, boga […] materijalizma.“
Potrošačka kultura, koja koristi emocionalnu povezanost savremenih medija, preuzela je ulogu zadovoljavanja ljudske potrebe za smislom i redom. Umesto da samo radi na osećanju smisla, kao u prošla vremena, potrošačka kultura sada prikazuje proizvode kao da imaju potencijal da ispune velike rupe u značenju ljudskog života. Na novi auto se gleda kao na projekciju ili produžetak nečije ličnosti – njegova kupovina je oblik samoizražavanja. I, za mnoge od nas, pomisao da ostanemo bez pametnog telefona stvara užas sličan mogućnosti da nam se amputira ruka!
NIJE REČ SAMO POSEDOVANJU
Kod konzumerizma nije toliko reč o tome koliko imamo – većina nas na Zapadu je neverovatno bogata u odnosu na ostatak sveta – već o tome gde polažemo svoje nade i želje. Neki ljudi koji imaju dosta novca ne ponašaju se po pravilima konzumerizma. Oni shvataju da je ono što imaju došlo od Boga i da im zapravo ne pripada. Oni znaju da su samo pristavi koji čuvaju Božju imovinu. Njihov identitet nije vezan za ono što imaju.
Drugi, pak, imaju relativno malo, ali ih pokreću želja i nada da će steći ono što nemaju – barem zasad. Kao hrtovi koji jure za lažnim zecom oni jure za varljivim obećanjima potrošačke kulture.
Kao hrtovi koji jure za lažnim zecom oni jure za varljivim obećanjima potrošačke kulture.
Konzumerizam mi govori da stvari postoje kako bi me učinile srećnim, kako odmah mogu postići zadovoljstvo i kako su proizvodi uvek na raspolaganju i uvek prilagođeni trenutku. Nažalost, ne odnosimo se ovako samo prema proizvodima. Mi ljude tretiramo kao robu i često ih koristimo kao predmete koji nas usrećuju. Oni zadovoljavaju naše potrebe, ali su potrošna roba ili im je potrebno osavremenjavanje.
U konzumerizmu učim da se moje potrebe moraju zadovoljiti „odmah“…
U konzumerizmu učim da se moje potrebe moraju zadovoljiti „odmah“, bez obzira na to ko je u tom procesu povređen ili izložen neprijatnosti. Konzumerizam me stavlja u centar i čini da mislim kako se život sastoji od moje lične male priče i da sve služi mojoj ličnoj slavi. Ja se odvajam od šire slike religije, istorije i sveta u očajničkoj potrebi da živim u svom malom carstvu sebične sreće.
POSLEDICE KONZUMERIZMA
Tužna je činjenica da kultura koja visoko zadovoljava potrošačka merila takođe dovodi do usamljenosti i raznih poremećaja. Odnosi s porodicom, susedima i Bogom zahtevaju vreme, tako da su u potrošačkoj kulturi, gde je vreme novac, u drugom planu.
Čak možemo početi da Boga i crkvu tretiramo kao proizvode za trošenje. Crkva postaje događaj koji posmatram, a ne zajednica u koju treba da se uključim. Glavno merilo vrednosti postaje: „Da li mi se to svidelo?“, a ne da li je to tačno ili potrebno. Biblija postaje knjiga potrošnih saveta, umesto da bude velika priča o Božjoj ljubavi prema čoveku. Na Boga gledamo kao na kosmičku mašinu koja će nam doneti više, a ne kao na biće koje nas voli i želi da se naš odnos unapređuje.
Naš bezobzirni konzumerizam takođe ima ekološke i socijalne implikacije. Današnji svet troši neobnovljive prirodne resurse zabrinjavajućom brzinom. Mi na prirodu gledamo kao na izvor sirovina koje treba trošiti, a ne čuvati kao Božju tvorevinu. Mi o svojoj kupovini odlučujemo samo zbog toga što je cena povoljna – u tom procesu zaboravljamo da smo pristavi sveta prirode i čuvari dostojanstva ljudi koji tu žive. Opsednuti smo ekonomskim rastom nauštrb pravičnosti i dobrobiti. Brinemo se zbog pilića u kavezima, ali smo zaboravili na ljude u kavezima koje konzumeristička industrija nemilosrdno gazi.
BIBLIJSKO GLEDIŠTE
Apostol Pavle upozorio je ljude u Rimljanima 12 „da se ne vladaju prema ovome veku“. On nije pisao o samom konzumerizmu; on je govorio o tome kako nas prevlađujuće vrednosti naše kulture oblikuju u ono što jesmo. A konzumerizam je samo jedan savremeni termin za istu onu suštinsku sebičnost koja je oduvek bila veliki problem kod ljudi. Hrišćani se pozivaju da žive s jednom drugačijom nadom i ne zaboravljaju da su stvoreni za viši cilj.
Isus je često govorio o izazovu konzumerizma. Naravno, u Palestini iz prvog veka nije bilo reklama za automobile, brendove, kozmetiku i modne časopise, ali je On objašnjavao kako materijalne stvari mogu da obuzmu naša srca i postanu nam gospodari. Govorio je o tome kako mi lako možemo pogrešno preurediti svoja srca i početi da sebe određujemo prema našem „blagu“ završavajući kao robovi novca.
On je ispričao priču o čoveku koji je stvarno bio dobrostojeći, mereno potrošačkom skalom „uspeha“. Njiva mu je toliko rodila da je odlučio da sagradi još žitnica. Misleći da je time završio svoj posao, spremao se da jede, pije i veseli se u godinama koje dolaze. Činilo se da mu je sve pod kontrolom. Osim otkucaja sopstvenog srca. Te noći je umro (Luka 12,16-20).
Smrt neprestano staje na put konzumerizmu! Nećete moći da skupljate poene za često letenje avionom kad prestanete da dišete! To je jedan od razloga što konzumerizam toliko polaže na mladost i naizgled izbegava pomisao o smrti. Mi onog bogatog seljaka možemo nazvati uspešnim; Isus ga je nazvao bezumnikom. On je svoj život bio pogrešno usmerio; bio je odlučio da je samo on sebi važan. Njegova imovina služila je samo njemu. U Luki 12 Isus govori da ne treba brinuti o budućnosti i preporučuje da se gomila „blago na nebu“ i služi drugima.
U Luki 12 Isus govori da ne treba brinuti o budućnosti i preporučuje da se gomila „blago na nebu“ i služi drugima.
Opasnost od konzumerizma u tome je što mi svoj život pogrešno usmeravamo. Zaboravljamo da bismo jednog dana mogli sedeti u staračkom domu, s prepunim računom u banci, ali praznoga srca. Prekasno bismo se mogli setiti sveta krajnje bede koji nas nikad nije zanimao, vatrenih molitava koje nikad nismo izrekli, braka koji nismo negovali, crkvene zajednice čiji član nikad nismo bili – jednostavno rečeno: života koji nismo živeli. Žrtvovali smo sebe pogrešnim idealima.
KAKO IZBEĆI KONZUMERIZAM?
Pa kako onda da izbegnemo potrošačku shemu? Kako da živimo u potrošačkoj kulturi, a da ne postanemo njen proizvod? Realnost je, naravno, da smo svi mi potrošači. Moramo da kupujemo cipele, odeću, hranu, automobile i drugo. Ali konzumerizam nije toliko u tome da kupujemo i šta kupujemo. To je smisao koji unosimo u naše kupovine.
Biblijska priča o Danilu govori kako možemo da živimo i čak napredujemo u sekularnom potrošačkom društvu – u ovom slučaju to je Vavilon, drevno neznabožačko carstvo. Danilo, mladi jevrejski rob, srcem je odlučio da pripadne jednom mnogo značajnijem carstvu. Molio se zajedno s prijateljima koji su gajili iste vrednosti kao i on, i od njih tražio podršku (Danilo 2,17.18). Svoj život je prilagodio cilju koji je Bog imao za njega tako što se molio tri puta na dan (Danilo 6,10). Danilo nije zaboravljao da je sve od Boga, uključujući i njegov um i sposobnost da tumači snove, i da zbog toga Bog zaslužuje najveću slavu (Danilo 2,20-23). Danilovo gledište omogućuje nam da na drugi način posmatramo život i svet.
Biti hrišćanin znači dati svoj život jednoj drugoj priči. Umesto da se suprotstavljamo ovom svetu, mi treba da se preobrazimo (Rimljanima 12,1-3). Još ćemo biti potrošači, ali ćemo sve gledati kroz druge naočare. Naći ćemo svoju nadu, želju i identitet u Isusu i, možda zvuči ironično, pronaći svoj život tako što ćemo ga se odreći – pomerajući težište sa sebe na Boga. Cenićemo druge ljude, postepeno se razvijati, služiti, deliti i obožavati tako da od svega ne pravimo robu. Živećemo da slavimo Boga u svetu koji se fokusira na mene kao boga.
Ovo je polazna tačka za značajan život koji je važan sada i u večnosti.
Brendan Pret
