U šestom veku pre Hrista najbogatiji čovek na svetu bio je Krez, kralj Lidije. Njemu se pripisuje kovanje prvih pravih zlatnika za široku upotrebu. Jednog dana on je upitao filozofa Salona:„Ko je najsrećniji čovek na svetu?“
Salonov odgovor, kako je zapisao grčki istoričar Herodot, glasio je otprilike ovako: „Da bi dobro živeo, moraš se pripremiti da dobro umreš“.
Ima nečeg tragično pogrešnog s društvom koje je opsednuto zarađivanjem novca. Traženje sreće u materijalnim stvarima ne vodi nikuda. Pokušaj da svoje živote ispunimo stvarima samo nas na kraju ostavlja praznima. Salon je bio u pravu: ono što nam se dešava na kraju života jedino je važno.
Norman Kuzins, urednik časopisa Saturday Review veoma oštroumno je primetio pre 40 godina – a to je danas još tačnije: „Mi smo toliko uposleni svojim širenjem i povećavanjem obima i ukrasa našeg ličnog carstva da teško da smo uzeli u obzir kako nijedno doba u istoriji nije počivalo na tako nesigurnim temeljima kao naše“.
Toliko smo preokupirani kupovanjem da nismo shvatili da u našem društvu postoje neki olabavljeni moralni zavrtnji. Temelji su naprsli. Mi možda ulažemo novac na pogrešnim mestima.
Biblija daje večne finansijske principe koji imaju smisla. Ona otkriva finansijske tajne koje većina ne zna. Ona nas ohrabruje da ponovo ocenimo svoje prioritete – da tražimo večno, a ne zemaljsko.
KO JE STVARNI VLASNIK SVETA
Biblija kristalno jasno kaže da je stvarni vlasnik sveta i svega što je u njemu sam Bog. Psalmista Asaf dobro je to znao. On zapisuje Božje reči: „Jer je moje sve gorsko zverje, i stoka po planinama na tisuće. Znam sve ptice po gorama, i krasota poljska preda mnom je. Da ogladnim, ne bih tebi rekao, jer je moja vasiljena i sve što je u njoj“ (Psalam 50,10-12). A ako nam nedostaju otvorene finansijske implikacije: „Moje je srebro i moje je zlato, govori Gospod nad vojskama“ (Agej 2,8).
Kako Bog opravdava svoju tvrdnju o sveukupnom vlasništvu? Govoreći kroz proroka Isaiju On kaže: „I moja je ruka osnovala zemlju, i moja je desnica izmerila nebesa peđu; kad ih zovnem, svi dođu. […] Ali sada ovako veli Gospod, koji te je stvorio, Jakove, i koji te je sazdao, Izrailju: ne boj se, jer te otkupih, pozvah te po imenu tvom; moj si“ (Isaija 48,13; 43,1).
Bog nas podseća da je On sve stvorio, i vidljivo i nevidljivo, uključujući i sve nas. Ali on nije odsutni Tvorac koji je navio mehanizam univerzuma i prepustio nas nama samima. On nas je umesto toga otkupio – kupio našu slobodu – i poziva nas na stalnu vezu sa sobom.
ON NAS JE UMESTO TOGA OTKUPIO – KUPIO NAŠU SLOBODU – I POZIVA NAS NA STALNU VEZU SA SOBOM.
„Znajući da se propadljivim srebrom ili zlatom ne iskupiste iz sujetnoga svojeg življenja, koje ste videli od otaca“, piše apostol Petar ranim hrišćanima, „nego skupocenom krvlju Hrista, kao bezazlena i prečista jagnjeta“ (1. Petrova 1,18.19). Kad je Bog stvorio ovaj svet, dao ga je na čuvanje Adamu i Evi. Ali kad su ti prvi ljudi izabrali da ne veruju Bogu, oni su to mesto čuvara prepustili uzurpatoru, Luciferu, koji je govorio kroz zmiju u vrtu (1. Mojsijeva 3). Od tog trenutka je Lucifer, koga nazivamo đavolom ili sotonom, polagao pravo vlasništva nad Zemljom.
Ali Hristov bezgrešni život i smrt platili su umesto nas puni otkup za grehe Adama i Eve i svakog čoveka posle njih. Krst je zapečatio sotoninu sudbinu i predstavljao zalog potpune obnove na ovoj planeti. Tako je Bog potvrđen kao pravi vlasnik ovog sveta, kako zbog stvaranja, tako i zbog iskupljenja. Sve što imamo dar je Njegove blagodati. Tako smo mi ponovo čuvari ili pristavi svega što nam je Bog poverio: naše planete, naše zajednice, naše porodice, naše imovine, i da – našeg novca.
DOBAR PRISTAV
Apostol Pavle pisao je da se „od pristava ne traži više ništa, nego da se ko veran nađe“ (1. Korinćanima 4,2). Pristav je neko ko upravlja tuđom imovinom, finansijama i drugim poslovima. A to je ono što smo mi: Božji pristavi. Mi ne posedujemo ovaj svet, niti bilo šta u njemu. On ga poseduje i očekuje da se brinemo o onome što je Njegovo.
Način na koji upravljamo onim što nam je Bog poverio može imati večne posledice. Pogledajte ove Isusove reči: „Koji je veran u malom i u mnogom je veran; a ko je neveran u malom i u mnogom je neveran” (Luka 16,10). Bog svakome od nas poverava deo svoje imovine da njime upravljamo. Sve što imamo povereno nam je od strane Cara univerzuma, uključujući i finansije. Bog nas kuša zemaljskom imovinom da bi video da li može da nam poveri nebeska bogatstva.
DESETAK – GOSPODU JE SVET
Bog je rekao: „Donesite sve desetke u spreme da bude hrane u mojoj kući“ (Malahija 3,10). U staro doba svakom od Izraelovih 12 plemena dodeljen je komad zemlje, osim Levijevom svešteničkom plemenu, koje je imalo obaveze u hramu, „mojoj kući“. Leviti su zbog toga bili zavisni od drugih; mogli su da prežive samo ako ih druga plemena izdržavaju putem redovnih donacija hrane i drugih potrepština — one su se zvale „deseci” i predstavljale su jednu desetinu proizvoda ili prihoda svake porodice.
Gospod je naredio Izraelu da Bogu vraća „svaki desetak zemaljski od useva zemaljskoga i od voća“ jer desetak „Gospodnji je, svetinja je Gospod. […] I desetak od goveda i od sitne stoke, koje dođe pod štap pastirski deseto, da je sveto Gospodu (3. Mojsijeva 27,30.32).
Sistem desetka je vrlo pravičan.
Sistem desetka je vrlo pravičan. Oni koji zarađuju više plaćaju više, a oni koji zarađuju samo malo plaćaju samo malo. Danas više govorimo o dolarima nego o voću, povrću i ovcama, ali vernici u mnogim hrišćanskim denominacijama nastavili su da poštuju ovaj biblijski sistem desetine, posvećujući desetak svog prihoda izdržavanju vođa crkve. Takođe, uočite da ljudi treba da „vrate desetak“, a ne da ga plate. Ove reči su podsetnik na to da je Bog pravi vlasnik svega što mi imamo. Kad dajemo desetak, mi jednostavno vraćamo Njemu mali deo onoga što On već poseduje.
Prorok Malahija zabeležio je Božje reči: „Eda li će čovek zakidati Boga? A vi mene zakidate; i govorite: u čemu te zakidamo? U desetku i u prinosu. Prokleti ste, jer me zakidate, vi, sav narod. Donesite sve desetke u spreme da bude hrane u mojoj kući, i okušajte me u tom, veli Gospod nad vojskama, hoću li vam otvoriti ustave nebeske i izliti blagoslov na vas da vam bude dosta“ (Malahija 3,8-10).
Zapravo, Bog kaže da ako Mu verno vraćamo desetak – jednu desetinu koja je sveta – On će učiniti da preostalih devet desetina poraste. Naravno, svi mi moramo da jedemo, potrebna nam je odeća, treba da otplaćujemo kredit za kuću ili plaćamo kiriju. I Bog to zna. Ali On takođe zapravo kaže: „Okušajte me! Ako vraćate 10 posto samo da biste videli da li to funkcioniše, obećavam vam da nikad nećete zažaliti.“ Bog od vas traži šansu da ispuni svoje obećanje.
DESETAK JE BOŽJA DESETINA, SVETA ZA NJEGOVU RIZNICU…
Znamo da su patrijarsi Avram i Jakov odano vraćali Bogu pošteni desetak (1. Mojsijeva 14,18-20; 28,20-22), a sigurno i Mojsije i David, Petar i Pavle, i svi ostali junaci Biblije.
Van stranica Biblije mnogi hrišćani bili su nagrađeni u stvarnom životu zato što su poštovali Boga time što su slušali Njegovu reč po tom pitanju. Neki od najvećih američkih poslovnih ljudi testirali su Božji plan i ustanovili da se vraćanje desetka isplati kako finansijski tako i duhovno. Prepoznaćete tu imena Vilijema Kolgejta, Džona D. Rokfelera St., Henrija Heinza, J. C. Penija i Miltona Heršija. Mnoge kompanije tih ljudi sada su poznati brendovi širom sveta. Svi su oni davali desetak.
To ne znači da će reke zlata odmah poteći u krilo onome ko počne da plaća desetak. Bog poziva mnoge od nas da živimo jednostavnim životom i možda čak i trpimo zbog Njega – ali Njegovo obećanje i iskustvo vernika do današnjih dana jasno govore da je desetak finansijski isplativ.
BUDITE DAREŽLJIVI U DAVANJU
Desetak je Božja desetina, sveta za Njegovu riznicu, ali dobrovoljna davanja preko tog desetka takođe služe kao barometar našeg karaktera i duhovnog stanja. Kao što je veliki protestantski reformator Martin Luter jednom rekao: „Potrebne su tri promene – promena srca, promena uma i promena novčanika“.
Ima mnogo dobrih stvari koje zaslužuju našu čestu i obilnu podršku, ali Biblija nas stalno posebno podseća na jednu: siromašne. U biblijska vremena siromaštvo je često bilo posledica prevelikog duga ili smrti jednog roditelja, ostavljajući udovice i siročad da se sami snalaze. Putnici i stranci na koje se gledalo s predrasudama i koji nisu posedovali zemlju takođe su bili ugroženi. Danas bismo mogli koristiti reči poput „samohrani roditelji“, „posvojčad“, „nezaposleni“, „beskućnici“ i „migranti“.
Božja Reč poziva vernike: „Sudite ubogome i siroti; onoga koga gone i ništega pravdajte“ (Psalam 82,3). To je poruka socijalne akcije i jasno je da naša pomoć siromašnima treba da bude praktična i finansijska: „Gospodu pozaima ko poklanja siromahu, i platiće mu za dobro njegovo“ (Priče 19,17). I to je ponovo obećanje blagoslova za one koji poštuju ovaj finansijski princip i daju – široke ruke i dobrovoljno.
Biblija nas ohrabruje da preispitamo svoje prioritete – da tražimo večno umesto zemaljskog. Božja reč vodi nas da vršimo ulaganja koja će se dugoročno isplatiti. Ne možete Bogu dati previše! Jer On će vam to odmah vratiti. I to koliko više!
Mark Finli
