Životne okolnosti mogu postati dosta teške, ali je važno kako mi na njih reagujemo.
Danas sam slušao fascinantan razgovor s vatrogascem koji se bori s vatrom u divljini. On je govorio kako je teško kontrolisati požar i obavestio novinara da je jedan od glavnih razloga za to jer vatra pravi sopstvene vremenske prilike. Dalje je rekao da je teško poverovati kako je sistem sopstvenog vremena vatre u divljini nezavisan od bilo kakvih vladale. Pomislio sam da ga nisam dobro čuo, pa sam pitao svog prijatelja, Gugla, i zaista, on mi je sve objasnio (baš je on pametan). Pročitao sam „kako se vruć vazduh koji stvara požar diže uvis i stvara vrtlog. Dok se vazduh penje, vlaga će se hladiti i kondenzovati u sićušne vodene kapi na pepelu, stvarajući oblak […] koji se zove pirokumulus, što znači ’vatreni oblak’ [znam, zvuči zastrašujuće]. Ako je vatra dovoljno velika, stvoriće piro kumulonimbus, što znači ’oblak vatrene oluje’ [ime koje zvuči još strašnije]. Mada [ove formacije] mogu doneti kišu koja će pomoći u borbi protiv vatre, one takođe mogu doneti munje bez kiše, koje će samo izazvati nove požare. Požari u divljini takođe stvaraju sopstvene vrste vetrova i mogu postojeći vetar učiniti jačim i nepredvidivim.”
Na to sam pomislio kako se i mi, kao hrišćani, veći deo života ponašamo stihijski, kao šumski požari. Dozvolite da vam objasnim.
Vi, poput razarajućeg požara u divljini, imate moć da stvorite sopstvene vremenske prilike.
Hrišćani uglavnom ne mogu da biraju šta će im se dešavati u životu. Zapravo, car David je, koliko se sećam, jedina ličnost iz Biblije kojoj je Bog dao mogućnost da bira koje će posledice imati zbog svog greha (v. 2. Knjigu Samuilovu 24,11–17). Ostavljajući ovaj pimer po strani, kako mi kao hrišćani da učimo da živimo tako da do maksimuma povećamo mogućnosti da živimo jedan produktivan, moćan i svrsishodan život za Isusa? Počeću tako što ću vam ispričati jednu pričicu.
Tražite mir i prosperitet
Mislite li da vam je teško? Zamislite da vas zarobe u nekom neverničkom carstvu i odvedu stotinama milja daleko od vaše zemlje, sunarodnika i svega što ste znali. Zatim zamislite da dobijate pismo od nekog proroka. Kakve biste divne reči ohrabrenja i nade našli u njemu? Epsko razočaranje! U pismu vam se kaže da ćete biti u ropstvu 70 godina i, štaviše, sam Bog potvrđuje da je On taj koji vas je doveo do ropstva.
Stvorite sebi sopstvene vremenske prilike
Vi verovatno niste fizički zarobljeni u nekoj dalekoj zemlji, ali se kladim da je u vašem životu bilo stvari koje se nisu odvijale onako kako ste vi očekivali; stvari koje biste želeli da promenite; izbora koje biste želeli da poništite i odluku donesete ponovo. Mogu ovako nastaviti unedogled, ali ste shvatili šta sam hteo da kažem.
Onda vam Bog kroz svog proroka daje ovaj biser: „Gradite kuće i sjedite u njima; sadite vrtove i jedite rod njihov; ženite se i rađajte sinove i kćeri; i sinove svoje ženite, i kćeri svoje udajite, neka rađaju sinove i kćeri, i množite se tu i ne umanjujte se. I tražite dobro gradu, u koji vas preselih, i molite se za nj Gospodu, jer u dobru njegovu biće vama dobro“ (Jeremija 29,5-7).
Šta?! Jeste li dobro čuli? Da li vas je to Bog samo ohrabrivao – usred vašeg
ropstva – da jednostavno nastavite sa svojim životom i date sve od sebe da budete zadovoljni?
Kako bi bilo da izaberete da živite iznad haosa, opasnosti, nefunkcionisanja i obeshrabrenja koji danas vladaju u svetu, uključujući i sve što ste vi možda uradili da do takvih rezultata dođe? Upravo to vam Bog govori. Vi, poput razarajućeg požara u divljini, imate moć da stvorite sopstvene vremenske prilike. Imate moć da izaberete da budete zadovoljni i zahvalni za situaciju u kojoj se nalazite – ma kakva ona bila.
Dozvolite mi da to izrazim rečima svoje bake:
„Cvetaj tamo gde si posađen.“
U čemu je tajna zadovoljstva
Apostol Pavle se slaže sa mojom bakom. Ne verujete mi? Pročitajte šta je pisao – iz tamnice: „Ne govorim zbog nedostatka, jer se ja navikoh biti dovoljan onijem u čem sam. Znam se i poniziti, znam i izobilovati; u svemu i svakojako navikoh, i sit biti, i gladovati, i izobilovati, i nemati. Sve mogu u Isusu Hristu, koji mi moć daje“ „A Bog moj da ispuni svaku potrebu vašu po bogatstvu svojemu u slavi, u Hristu Isusu“ (Filibljanima 4,11-13 i 19).
Jeste li shvatili? Pavle kaže da je tajna zadovoljstva u Isusu. To je tako jednostavno a tako duboko. Zapamtite, Pavle je te reči napisao dok je sedeo u rimskom zatvoru, a to je učinio da bi ohrabrio hri šćane u Filibi. Dok je bio u okovima, verovatno lancima vezan za druge zatvorenike, bez čiste vode, struje, brze hrane, kablovske TV, Fejsbuka, interneta, vajfaja ili bilo čega drugog, on je pisao da je saznao koja je tajna osećanja zadovoljstva.
Zatim u stihu 19 tog istog poglavlja Pavle ponavlja istu glavnu misao: da će se isti taj Bog koji se pobrinuo za njega pre toliko vremena pobrinuti i za nas. Ne samo da će se On brinuti o nama, već nam može odgovoriti na sve naše potrebe. Slava Bogu! Jedan od Isusovih učenika, Matej, opisao je to na ovaj način: „Nego ištite najprije carstva Božijega, i pravde njegove, i ovo će vam se sve dati“ (Matej 6,33).
Ovde se ništa ne vidi!
Solomun, pisac Knjige propovednikove – i uzgred budi rečeno, najmudrija osoba koja je ikada živela – napisao je ove dubokoumne reči: „Sve je mučno, da čovjek ne može iskazati; oko se ne može nagledati, niti se uho može naslušati. Što je bilo to će biti, što se činilo to će se činiti, i nema ništa novo pod suncem. Ima li što za što bi ko rekao: vidi, to je novo? Već je bilo za vijekova koji su bili prije nas. Ne pominje se što je prije bilo; ni ono što će poslije biti neće se pominjati u onijeh koji će posle nastati“ (Knjiga propovjednikova 1,8-11).
Ako smo previše fokusirani na to da imamo stvari, možemo stići do tačke gde ćemo uvek tražiti sledeće, najbolje, najnovije, najveće, najbrže, i tako dalje, i tako dalje. Ali na kraju, baš kao što je rekao Solomun, nikad nećemo biti zadovoljni. Međutim, ako svoju pažnju usmerimo ne na sticanje novih stvari, već na poboljšanje odnosa koji imamo s jednom osobom (i to ne bilo kojom osobom – već s Isusom), onda nikad nećemo biti razočarani. Ustanovićemo da nikad nećemo biti prazni ili žedni jer je Isus rekao: „Svaki koji pije od ove vode opet će ožednjeti. A koji pije od vode koju ću mu ja dati neće ožednjeti dovijeka; nego voda što ću mu ja dati biće u njemu izvor vode koja teče u život vječni“ (Jovan 4,13-14. Poruka (The Message).
Ne znam za vas, ali dok ja učim – i to svakodnevno – da budem zadovoljan u i s Isusom, ja takođe učim kako da stvaram sopstvene vremenske prilike. I onda ću, kao što kaže jedna stara gospel pesma s Juga „piti iz svog tanjirića jer mi se šolja preliva“.
Photo by Valeriia Miller from Pexels
