Dvadeseto stoleće učinilo je ogroman pomak u načinu razmišljanja, određivanju vrednosti i ponašanju. Dosada je ovo bilo manje vidljivo u Severnoj Americi nego u drugim zapadnim društvima, ali i to će se promeniti. Svet naše dece i unuka mora da odraste, svet koji mora da čuje Radosnu vest o Isusu biće otuđeniji od Čoveka iz Galileje, nego u ijednom drugom razdoblju otkad se prvi put pojavio.
Osećanja dolaze ispred razuma – ako osećamo da je dobro, dobro je, jer se mašta stapa sa stvarnošću.
To je svet podložan besmislenoj smrti i zbog tog muzika, radio, knjige, prenose poruku da je život »prljava šala«, kako je to rekao Hemingvej. Takvo će mišljenje dominirati.
To je svet bez Boga. Mnogi se hvataju za spoljašnjea besmislenom životu. Smrt napada surovo, iznenada, nasumice i zato nema svrhe da pokušavamo da pronađemo ikakav smisao u postojanju. Sile koje oblikuju kulturu – filmovi, televizija, m ukrase hrišćanstva, ali Bog je u njihovom životu sve manje pokretačka snaga; oni su u praktičnom smislu ateisti. Intelektualci u takvom svetu zastupaju agresivni ateizam, pozivajući ljude da se suoče s posledicama iz svemira u kome se sve može objasniti prirodnim sredstvima, sveta u kome nam Bog više nije potreban.
To je svet bez dobra ili zla. Bez Boga dobro i zlo, ispravno i neispravno, istina i zabluda prestaju da imaju značenje. Dobro je samo ono što je dobro za mene, ne postoji apsolutno merilo.
Posledice takvog razmišljanja su užasne. Hrišćanski apologet Ravi Zaharijas (Ravi Zacharias) seća se jednog događaja s oksfordskog univerziteta. »Posle predavanja prišao mi je jedan student zajedno s drugima, s ciljem da opovrgne mogućnost Božjeg postojanja. Govorio je da Bog ne postoji, da ne postoji dobro i zlo i da smo sami stvorili ove kategorije da bismo vladali ljudima, a u njihov život uneli strah. Upitao sam ga: ’Kad bih vam doneo bebu i onda uzeo nož i tu bebu rasekao na komade, da li biste smatrali da sam učinio nešto nemoralno?’ On nije ni zastao, već je odgovorio: ’Ne bi mi se sviđalo, ali ne bih smatrao da ste učinili nešto nemoralno’.«
To je svet u kome lažne religije zamenjuju hrišćanstvo. Nekada su hrišćanski misionari sa zapada odlazili u prekomorske zemlje; a danas učenici Krišne i Bude šire svoje religije na zapadu. Ideje kao što su reinkarnacija i samoobožavanje (Ja sam bog!) sve više prožimaju zapadnu kulturu.
To je svet u kome dominiraju slike. Bombarduju nas sa svih strana i snažno utiču na zapažanje i odluke. Osećanja dolaze ispred razuma – ako osećamo da je dobro, dobro je, jer se mašta stapa sa stvarnošću.
………………………………….
Izvod iz knjige: „Neuporedivi Isus“, Bryan W. Ball and Willian G. Johnsson
(Knjigu možete poručiti kod: http://preporod.rs/)
