Dakle, želite da se krstite? Radujem se zbog vas! Taj spoljašnji izraz vaše unutrašnje vere je sjajan način da pokažete Bogu – i celom svetu – da ste odlučili da, od danas pa nadalje, uključite Isusa u svoj život.
Sećam se da sam, kao dete, posmatrao ljude koji su se krštavali u mojoj Hrišćanskoj adventističkoj crkvi. „Kandidat”, kako su zvali nju ili njega, ušao bi u vodu u maloj krstionici izgrađenoj ispod jedne platforme u našoj lokalnoj crkvi. Pastor bi čekao sa širokim osmehom na licu. Kada bi svako zauzeo svoje mesto, pastor bi izgovorio nekoliko ohrabrujućih reči, a onda bi podigao ruku i svečanim tonom objavio da se to što se upravo događa vrši „u ime Oca, Sina i Svetog Duha”.
Onda, s maramicom čvrsto postavljenom preko nosa i usta osobe koja se krštava, pastor bi je pažljivo spustio ispod nivoa vode, a zatim je odmah ponovo uspravio. Organista bi pritisnuo dirke i crkva bi zapevala himnu „Ja idem takav kakav sam”, dok bi najnoviji član naše crkvene porodice šljapkajući sišao s platforme, ostavljajući za sobom mokar trag i grupu ushićenih vernika. Sve je to trajalo kraće od pet minuta.
Kasnije u životu, prisustvovao sam istom obredu koji se obavljao u okeanu, na reci, u bazenu, jezercetu, ili nekoj drugoj krstionici. Viđao sam fotografije krštenja koja su obavljana u konjskim koritima, banjama i velikim buradima – gde god je bilo dovoljno vode da se voljni kandidat zaroni. Mesto održavanja može da se menja, ali smisao ostaje isti. Nešto važno se dešava u tom trenutku. Nešto prelepo i puno značenja.
Mnogi hrišćani veruju da je Isus lično uspostavio obred krštenja, mada je Jovan Krstitelj, koji je krstio Hrista na reci Jordan, krštavao ljude već nekoliko godina pre nego što se Božji Sin pojavio, a kao što svaki proučavalac drevnih religija zna, obredno „pranje” bilo je deo mnogih svetih rituala. Mislim da možemo slobodno reći da je Isus sopstvenim telom potvrdio taj poseban čin, i drago mi je što je to učinio. Pokazivanje solidarnosti s nekim drugim verskim sistemima moglo bi ponekad biti bolno. Samo pitajte Jevreje.
Krštenjem je otpočela Isusova služba ne Zemlji.
Tog dana pre mnogo godina, Isus je s razlogom uzeo učešća u ličnom, ali potpuno javnom obredu krštenja. Tim postupkom otpočela je Njegova ovozemaljska služba. To je pokrenulo niz događaja koji će Ga poneti s vrhunaca gore blagoslova do dubina groba u vrtu. Život drvodelje promenio se tog dana, a Njegov vodeni grob u reci Jordan bio je začetak svega što se kasnije dešavalo.
Sada je red na vas. Vi želite da pređete taj isti put otpočinjući sopstvenu ovozemaljsku službu. Želite da pokažete svetu da je Isus taj kalup pomoću kojeg planirate da oblikujete svoj život. Dobro, a šta je sledeće?
Tri uslova
Postoje tri važna uslova za pristupanje tom činu potpunog posvećenja, što krštenje u suštini predstavlja. Molim vas da imate na umu da su to uslovi za sam čin krštenja, a ne za primanje Božje ljubavi i spasenja koje On nudi. On vas već voli. On vas je već spasao. Sa Isusom u srcu, vi se već nalazite na putu za Nebo. Ali taj put može postati težak, a đavo je odlučan u nameri da vaš um pomrači sumnjama i strahovima koji često nemaju nikakve veze sa duhovnom realnošću.
Krštenje otvara vrata mnogim dodatnim izvorima pomoći koji vam mogu zatrebati da biste ostali na pravom putu, da biste se suprotstavili sotoninim obmanama i primili reči ohrabrenja u teškim trenucima. Govorim o ljudima. Ljudima poput vas. Ljudima na istom putovanju. Ljudima koji dobro razumeju vaše strahove i frustracije.
Razumevanje jevanđelja. Prvi uslov za krštenje jeste da razumete jevanđelje. Ne, to ne znači da morate imati doktorat iz uporedne religije ili biblijskih učenja. Jednostavno morate da shvatite osnovni plan spasenja koji, ukratko, podrazumeva sledeće:
- Priznajete da ste grešni.
- Iskreno ispovedate svoje grehe Bogu.
- Prihvatate Isusa kao svog ličnog Spasitelja, koji je umro umesto vas zbog vaših greha.
Kažete Bogu da Ga volite i da želite da Mu služite do kraja života.
Jevanđelje je neverovatna činjenica da vas Bog voli, da čuje vaše molitve, da je izuzetno zainteresovan za to kako živite. On čezne da vam pomogne da kroz život prođete sa što je moguće manje povreda. Da li je ikakvo čudo što se reč jevanđelje često prevodi kao „radosna vest”?
Razumevanje jevanđelja donekle podseća na letenje avionom. Dok sedite tamo gore grickajući svoje orasnice s medom, možda uopšte nemate predstavu kako ste se tu našli. Ne znate ništa o dinamici uspinjanja naspram gravitacije, potiska naspram vuče, niti zašto je osoba koja sedi pored vas platila svoju kartu mnogo manje nego vi. Znate samo da ćete za nekoliko časova biti ponovo kod kuće. Ne morate u potpunosti razumeti zamršene zakone letenja da biste leteli. Treba samo da verujete da oni postoje i da možete imati velike koristi od njih.
Pridruživanje zajednici. Sledeći uslov za krštenje jeste da postanete deo zajednice vernika. Većina ljudi koji se krste pridružuju se istoj crkvi u kojoj je taj obred obavljen. Zašto je pridruživanje zajednici važno? Zato što je život težak i svima nam je potrebna mala pomoć naših prijatelja.
„Pričekaj malo, Čarls”, čujem vas kako kažete. „Moj rođak se pridružio jednoj crkvi nakon krštenja, ali ta zajednica mu uopšte nije pomogla. Ljudi su bili osuđivački raspoloženi, hladni i rezervisani.”
Nažalost, to se dešava s vremena na vreme, ali verovatno ne toliko često kao što mislite. Imajte na umu da je zajedništvo dvosmerna ulica. Postati član zajednice znači da vi možete postati prijatelj koji je potreban nekom drugom. Vi možete postati glas razuma za nekoga ko je zbunjen i oseća se odbačenim. Znam iz ličnog iskustva da mi Bog često najglasnije progovara onda kad se trudim da pomognem nekome. Izraz „zajednica vernika” snažan je i srdačan, čak i kad ste vi taj koji treba da upućuje dobrodošlicu. Ako ne nađete podršku koja vam je potrebna, onda budite podrška koja je potrebna nekom drugom. Uskoro ćete otkriti da ste i sami dobili podršku.
Razumevanje osnovnih učenja. Treći i konačni uslov za krštenje jeste potreba da, pre nego što se krstite, razumete osnovna učenja crkve kojoj ćete se pridružiti. To je važno. Postavite sebi pitanja kao što su ova:
- Da li oni predstavljaju Boga kao Onog koji poziva, pruža nadu i prašta?
- Da li su zahtevi koje postavljaju pred svoje vernike u skladu s Božjim zakonima ljubavi?
- Da li koriste Bibliju kao jedini izvor svojih učenja?
- Da li naglašavaju holističko shvatanje vere koje uzima u obzir blagostanje uma, tela i duha?
- Da li ta crkva podstiče ljubazno i dobronamerno ophođenje prema svim ljudima na svakom mestu?
- Da li kroz svoje jevanđeoske programe i sedmične propovedi pokazuju Božju bezuslovnu ljubav prema zajednici u kojoj žive i svetu u celini?
Ako ste zadovoljni odgovorima na ta pitanja – i neka druga koja možda imate – tada i jedino tada treba da razmotrite mogućnost da se toj crkvi pridružite putem krštenja. Sigurno ne biste želeli da vas mesec ili godinu dana nakon krštenja neprijatno iznenadi jedno ili više učenja te crkve koje ste tek tada otkrili!
Senka u pesku
Propovednik je pokušavao da objasni značaj krštenja jednom od novih obraćenika. Pošto je gestikulirao dok je govorio, zapazio je svoju senku na peščanom tlu kod nogu te osobe. „Vidiš li senku moje ruke u pesku?” – pitao je. „Kad dođeš Isusu i poveruješ u Njegovu ljubav prema tebi, to je tvoje pravo krštenje. Udružuješ svoj život s Njegovim. Veruješ u Njega. Tvoja vera u Njega počinje da raste.
Voda krštenja je simbol koji nas i druge ljude podseća na ono što nam se dogodilo kad smo dopustili Isusu da uđe u naše srce.
Tada odlučuješ da se krstiš. Kad uđeš u vodu krštenja, ti stvaraš senku nečega što već postoji. To je odraz nečega što se odigralo u tvom životu i srcu. Ali to je samo senka. Pravi dokaz si ti i način na koji je susret sa Isusom promenio tvoj svet. Voda krštenja je simbol koji nas i druge ljude podseća na ono što nam se dogodilo kad smo dopustili Isusu da uđe u naše srce.”
Sećam se svog krštenja. Bilo mi je 12 godina. Moj otac, propovednik jevanđelja, obavio je obred. Pozvao me je da uđem u krstionicu sagrađenu ispod male platforme u našoj crkvi, izjavio pred okupljenim vernicima kako je ponosan na svog trećeg sina, a onda je podigao ruku. Sećam se kako sam, dok je on govorio, imao osećaj da će se dogoditi nešto važno, mada nisam bio siguran šta. Tek kad se osvrnem unatrag u potpunosti shvatam snagu tog događaja. On je označio početak putovanja na kom se još uvek nalazim, i uveo me u zajednicu vernika koji su uvek bili, i za koje znam da će uvek biti veliko ohrabrenje za mene.
Sada kad vi otpočinjete sopstveno putovanje, imajte na umu da je krštenje samo senka jednog posvećenog života, a blago mreškanje te vode dopire sve do veličanstvenih vrata slave.
Čarls Mils
