Dokazi da vera pomaže u lečenju zavisnosti vrlo su ubedljivi.
Dvadeset miliona Amerikanaca pogođeno je bolestima zavisnosti. I tragično je što svake godine skoro njih 160.000 umre od alkohola i droga. Međutim, jedno od najefikasnijih sredstava za sprečavanje ili lečenje zavisnosti često se previđa – a to je vera. U jednom izveštaju koji sam sačinio sa svojom ćerkom Melisom, i koji je objavljen u časopisu Journal of Religion and Health (Dnevnik za religiju i zdravlje), vera je pokretačka sila kad je reč o sprečavanju zavisnosti, naročito kod omladine. Taj izveštaj je drugi po redu naručen od strane međudenominacione inicijative Faith Counts (Vera je važna), koja istražuje društveno-ekonomski uticaj religije u Americi.
Nažalost, većina Amerikanaca biće iznenađena ovim. U poslednjem Galupovom istraživanju samo 46% Amerikanaca smatra da religija može da pruži odgovor na probleme današnjice, ali realnost je da ona predstavlja dobar način za rešavanje jednog od najvećih problema – zavisnosti. Deo pogrešne percepcije otkrivene u tom istraživanju posledica je smanjenog broja vernika, a to povlači za sobom manje poznavanje vere i njenog pozitivnog uticaja.
E pa, koji je to onda pozitivan uticaj religije na zavisnosti od štetnih supstanci opisan u tom novom istraživanju? Ono je pokazalo da mladi koji su duhovno aktivni, koji učestvuju u duhovnoj zajednici i ulažu u molitveni odnos sa Bogom imaju manje izgleda da koriste ili zloupotrebljavaju droge i alkohol. Za razliku od njih, tinejdžeri koji veru ne smatraju važnom imaju skoro tri puta veće izglede da će propušiti, pet puta veće izglede da će se opijati alkoholom i skoro osam puta veće izglede da će koristiti marihuanu, u poređenju sa svojim vršnjacima koji shvataju važnost religije u svakodnevnom životu. Kad se uporede sa tinejdžerima koji odlaze u crkvu barem jedanput sedmično, oni koji nikad nisu bili u crkvi biće dva puta skloniji da piju alkohol, još više od toga da će pušiti, i tri puta više da će koristiti marihuanu ili se teško opijati, a četiri puta više da će koristiti zabranjene droge.
Mnoge empirijske studije takođe otkrivaju da među adolescentima i mlađim odraslim ljudima vera može delovati kao moćna brana za zloupotrebu droga i alkohola, pa čak i sredstvo kontrole takvih dopunskih faktora kakvi su depresija i anksioznost. Veći stepen religioznosti kod omladine, što uključuje prisustvovanje bogosluženjima, angažovanje u crkvenim aktivnostima i oslanjanje na verska shvatanja prilikom donošenja odluka, povezan je sa smanjenjem depresije i negativnim stavovima prema zloupotrebi štetnih supstanci. Adolescenti koji često prisustvuju bogosluženjima, koji su uključeni u aktivnosti povezane sa verom i koji visoko cene duhovnost, pokazuju veću otpornost na stresore koji mogu dovesti do upotrebe droga i alkohola kao odgovora na njih.
Istraživanja takođe pokazuju da prisustvo srednjoškolaca verskim službama i uvođenje molitve u njihov svakodnevni život može da im obezbedi značajno duhovno i moralno vođstvo, čime se smanjuju izgledi da će koristiti droge i alkohol kad se jave određeni izazivači stresa.
Mnogo je dokaza o povezanosti uključenja u crkvu, odnosno religioznosti, sa smanjenjem rizika od upotrebe štetnih supstanci među adolescentima. Kod tinejdžera koji svake sedmice prisustvuju bogosluženjima postoji manja verovatnoća da će pušiti, piti i koristiti marihuanu ili druge nedozvoljene droge, poput kokaina i heroina, u odnosu na one koji ređe odlaze u crkvu. Dalje, angažovanje u verskim aktivnostima pozitivno utiče na izbegavanje opasnih droga. Na primer, ljudi koji su u detinjstvu i adolescenciji išli u crkvu barem jednom sedmično imali su za 33% manje izgleda da će koristiti nedozvoljene droge.
ANGAŽOVANJE U VERSKIM AKTIVNOSTIMA POZITIVNO UTIČE NA IZBEGAVANJE OPASNIH DROGA.
Adolescentima je takođe dragocena pobožnost njihove majke, što pomaže u kontroli faktora koji utiču na pijenje alkohola. Veća religioznost tinejdžera takođe je povezana sa drugim faktorima koji dovode do smanjenja upotrebe droga, poput dobrih porodičnih odnosa, dobrog uspeha u školi, netrpeljivosti prema drogama i druženja sa vršnjacima koji se ne drogiraju. Štaviše, i sami tinejdžeri su skloni tome da navode pozitivne verske i duhovne stavove svojih vršnjaka kao sredstvo za odvraćanje nekih drugih od pijenja alkohola i uzimanja droga.
Zaključak naše studije jeste da pad broja vernika predstavlja sve veći zdravstveni problem na nivou cele države jer raste broj onih koji nisu uključeni ni u jednu crkvu u grupi milenijalaca i mlađih odraslih ljudi, a među njima je i najveći procenat onih koji zloupotrebljavaju štetne supstance. U suštini, protivotrov koji je nadohvat ruke odbacuje se upravo od strane onih kojima je najviše potreban.
Brajan Grim
