Povrće u ishrani obezbeđuje potrebne vitamine, mineralne materije, organske kiseline i celulozu.
»Moji su mesožderi«, govori često sa ponosom veliki broj majki, »za doručak ponešto popiju, za ručak im spremam pečenje, a za večeru neke nareske, obavezno sa svežim belim hlebom. Mi salatu ne koristimo! Ako je nekad i napravim, kad uvene, bacam je!«
Trebalo bi razmisliti da li je zdravo živeti na mesu, belom hlebu i slatkišima.
Opasne su posledice ako u ishrani ne koristimo povrće pa zato moramo nešto više reči zašto je ono neophodno. Varivo od povrća ne sme da se sastoji od zaprške ili guste brašnaste mase sa ponekim komadićem povrća, nego obrnuto: treba da se sastoji od povrća uz dodatak malo brašna, tako da se brašno ne sme ni primetiti u varivima. Ako ne želimo da koristimo povrće imaćemo niz negativnih posledica po zdravlje.
Povrće većinom prouzrokuje baznu reakciju organizma, usporava stvaranje raznih kiselina, naročito mlečne, pa zato ljudi koji obilno koriste povrće sporije stare, teže se umaraju, više mogu da urade i imaju više energije.
Čime sve povrće obogaćuje naš organizam?
Povrće uglavnom sadrži malo kalorija, izuzev krompira, pasulja, graška i sočiva. Povrće u ishrani obezbeđuje potrebne vitamine, mineralne materije, organske kiseline i celulozu. Svi su ti sastojci neophodni za izgradnju organizma, za pravilno varenje, jer potpomažu varenje ostale unesene hrane. Danas već znamo da je ove čiji organizam u stanju da svari veći deo celuloznih materija, koje se nalaze u povrću. Voda iz povrća ispira organizam, odnosi štetne materije nakupljene u telu. Povrće većinom prouzrokuje baznu reakciju organizma, usporava stvaranje raznih kiselina, naročito mlečne, pa zato ljudi koji obilno koriste povrće sporije stare, teže se umaraju, više mogu da urade i imaju više energije. Povrće usporava zakrečenje krvnih sudova. Korišćenjem povrća kao začina hrana dobija i prijatan ukus, jer je poznato da aromatična jedinjenja iz povrća potpomažu varenje. Osobine nekih povrtarskih biljaka.
Prilikom upotrebe svež paradajz nemojte soliti. Malo je povrća koje u sebi objedinjuje ovako mnogo vrednih sastojaka.
Paradajz se koristi za ishranu u svežem i prerađenom obliku; potiče iz tropske Južne Amerike. U Evropi se za ishranu koristi od kraja XVII veka. Sadrži vitamine: A, B, C, E, K, P, šećer, razne kiseline, limunsku, i druge, a zatim: lizin, leucin, valin, arginin, fosfor, kalcijum, gvožđe, kalijum, bor, cink, mangan, molibden, bakar, kobalt, nikl, radijum, hlor i pektin. Poslednjih godina upotreba paradajza se veoma širi, jer mu je ukus prijatan i boja privlačna. Najprijatniju aromu i ukus ima takozvani sendvič paradajz veličine trešnje, koji raste u prirodnom uzgoju. Prilikom upotrebe svež paradajz nemojte soliti. Malo je povrća koje u sebi objedinjuje ovako mnogo vrednih sastojaka.
Paradajz je biljka najbogatija bakrom, ima veliki uticaj na poboljšanje krvne slike, povoljno deluje na krvne sudove srca i ostale krvne sudove. Prouzrokuje sniženje krvnog pritiska, ubrzava varenje, leči hemoroide, oboljenja srca, bubrega, a smanjuje i reumatične tegobe. Treba ga koristiti što više u svežem stanju. Redovno uzimanje ovog ploda daje čak i starijima mladalački izgled i snagu, i potpuno zaslužno nosi ime lekovitog bilja.
Papriku treba koristiti što više u svežem stanju bez soli. U našim krajevima gajenje je počelo u 18. veku. Sadržaj C vitamina je 5 – 6 puta veći nego kod paradajza i limuna. Sadrži veliku količinu P vitamina, B vitamina i A vitamina u obliku karotina kao i paradajz. Od minerala tu su još: kalijum, magnezijum i fosfor, a u semenu paprike ima oko 25% ulja. Paprika se mnogo brže raširila od paradajza i postala povrće masovne potrošnje kod nekih ljudi, prvenstveno zbog oštrog ukusa ljutine. Ako se ljuta paprika koristi samo povremeno i u malim količinama, ona prouzrokuje brži rad organa za varenje, jer dolazi do većeg priliva krvi, ubrzava izlučivanje crevnog sadržaja, odnosno štetnih materija, iz organizma. Ako se ljuta paprika koristi u velikim količinama, prouzrokuje prekomerno izlučivanje želudačne kiseline i može prouzrokovati čir na želucu i dvanaestopalačnom crevu, a to je naročito slučaj ako se koristi samo mesna hrana i upotrebljava duvan i alkohol. Tada može da prouzrokuje i upalu bubrega, mokraćnih kanala, bešike i prostate.
Krompir potiče iz Južne Amerike, u ishrani ima ogroman značaj zbog svoje kalorične vrednosti, jer sadrži oko 18% skroba. Značajan je i kao izvor belančevina, iako sadrži samo 1–2% belančevina, ali ovu belančevinu ljudski organizam iskorišćava skoro potpuno. Sadrži značajnu količinu C vitamina koja kuvanjem opada, ali preostala količina je i nakon kuvanja značajna za organizam; sadrži kompleks B vitamina, jabučnu i mlečnu kiselinu i jod.
Pire od krompira upija prekomernu količinu želudačne kiseline. Veliki sadržaj kalijuma u krompiru ubrzava izlučivanje vode iz organizma. Koliko god krompir može biti koristan i lekovit, može biti i opasan ako na suncu dobije zelenu boju ili je isklijao, jer se u takvom krompiru kuvanjem premalo ispari otrovnog sastojka krompira »solanina«; to je otrovno jedinjenje koje može dovesti do teških želudačnih tegoba, može nastupiti povraćanje hrane sa žučnom te č nošću a može nastupiti čak i smrt i to nakon devet dana od jedenja takvog krompira.
Pasulj uvek treba prethodnog dana potopiti u vodu, jer se njegovim bubrenjem aktiviraju i enzimi u semenu pa je takvo seme korisnije za organizam.
Pasulj. Posle otkrića Amerike počeo je da se širi po Evropi i Aziji i danas, zajedno sa krompirom, čini narodnu hranu. Vrednost pasulja je u visokom sadržaju belančevina, ugljenih hidrata, skroba, i mineralnih materija. Značajan je sadržaj fosfora, soli kalcijuma, gvožđa i vitamina D, A, B, C i E.
Belančevina u pasulju nalazi se uglavnom u obliku rastvorljivom u vodi i zbog toga brzo ulazi u organizam. Sadrži za organizam važne aminokiseline kao što su: triptofan, lizin, cistin i histidin. Triptofan igra veliku ulogu u stvarnju hemoglobina, a lizin i histidin pospešuje razvoj organizma, dok cistin učestvuje u stvaranju hormona.
Nadalje sadrži još: asparagin, arginin, tirozin, leucin, kolin, trigonelin, alantoin, nukleinske baze, kremičnu kiselinu. Ljuska, odnosno komuska pasulja, sadrži insulinu sličnu materiju glukokinin; to je veoma vredna lekovita supstanca za bolesnike koji boluju od šećerne bolesti, jer se njome može sniziti sadržaj šećera u krvi, i umanjiti izlučivanje šećera putem mokraće. Bolesnici od šećerne bolesti treba da jedu što više boranije, kako bi obilnom hranom iz mahuna uzimali glukokinin.
Ljuska odnosno komuska može se koristiti i za čaj, jer je korisna ne samo kod šećerne bolesti nego i kod vodene bolesti i reumatizma.
Pasulj uvek treba prethodnog dana potopiti u vodu, jer se njegovim bubrenjem aktiviraju i enzimi u semenu pa je takvo seme korisnije za organizam.
Domaćice koje ne potapaju pasulj u vodu, prilikom kuvanja u nekim krajevima u vodu stavljaju komadić masne sode ili sode bikarbone. Koliko je to štetno, o tome ne treba ni pisati. Bez kuvanja pasulj ili boranija ne smeju se koristiti, jer sadrže otrovne materije koje se razgrađuju kuvanjem.
Grašak. Koliko je pasulj raširen u zrelom suvom stanju poslednjih godina toliko se širi smrznuti grašak, ali nažalost na štetu pasulja. Bilo bi mnogo korisnije da se pasulj i grašak šire na štetu potrošnje mesa.
Velika je vrednost mladog graška u ishrani čovečanstva. Značajan je po količini belančevina, šećera i vitamina A, B, C i E, minerala, fosfora, kalcijuma, gvožđa i raznih aminokiselina. Ovi sastojci nalaze se za organizam u lako pristupačnom obliku i grašak bi trebalo koristiti u što većem obimu, jer mlad grašak jača organizam, i zdrava je i ukusna hrana za sve generacije leti i zimi. Grašak se u ovim krajevima upotrebljavao još pre Hrista umesto pasulja kao i sočivo.
Poznato je iz Biblije da je Isav prodao svoje prvenaštvo Jakovu za tanjir sočiva. Sočivo je veoma bogato biljnim belančevinama, ugljenim hidratima, vitaminima, mineralnim materijama, kao što su fosfor, kre, a naroito puno sadrži gvožđa u lako pristupačnom obliku. Dan pre kuvanja i so ivo obavezno treba potopiti u mlaku vodu
mr Ištvan Šoti
………………………………………..
Fotografija: Katie Smith on Unsplash
