Zavisnost i zloupotreba supstanci

Oporavak od zavisnosti i zloupotrebe supstanci počinje sa shvatanjem potrebe da se čovek promeni, i zahteva holistički pristup koju uključuje fizičko, mentalno i duhovno zdravlje. Oporavak treba da se odvija u okviru date kulture. On takođe uključuje osećaj nade i posvećenosti budućem uspehu u obrazovanju, radu i struci.

Korišćenje psihoaktivnih supstanci deo je ljudske istorije od samog početka. Mnoge od supstanci koje koristimo na biljnoj su bazi. Najčešća supstanca koju ljudi koriste jeste alkohol. Alkohol je prirodni nusproizvod raspadanja organskog materijala. Tu spadaju voće, žitarice, povrće, kao i mleko. Ljudi su namerno koristili pića koja sadrže alkohol od samih početaka civilizacije. Neki arheolozi smatraju da su se prvi ljudi trajno nastanili da bi imali stalni izvor alkohola, i na taj način povezuju razvoj ljudske civilizacije s alkoholom. Postoje dokazi da se u davna vremena alkohol smatrao zdravim pićem, pošto ubija bakterije koje su često prisutne u vodi koja se koristi za potrebe ljudi.

Isto tako, mnoge supstance koje ljudi zloupotrebljavaju jesu biljke koje rastu u prirodi širom sveta. Smatra se da marihuana potiče iz Azije, ali se brzo raširila zahvaljujući Putu svile, odnosno trgovačkoj ruti koja je povezivala Kinu s Evropom preko Srednjeg istoka. Opijumski mak je divlja biljka koja je rasla u Plodnom polumesecu i raširila se preko Puta svile. Opijum se pravi od soka te biljke, ali i njeno seme takođe sadrži drogu u tragovima. Još jedna biljka koju su ljudi zloupotrebljavali hiljadama godina jeste koka, koja u prirodi raste na istočnoj padini Anda u Južnoj Americi. Ova biljka je došla na svetsko tržište iz Kolumbije.

Mnogi istorijski izvori govore o korišćenju alkohola, marihuane, opijuma i kokinog lišća u svakodnevnom životu radi zbližavanja grupe, olakšanja bolova i dobijanja snage, kao i radi postizanja nekog psihoaktivnog dejstva. Postoje prirodne granice psihoaktivnih svojstava tih supstanci. Prirodna fermentacija pre­staje kod petnaestoprocentnog alkoho­la. Koristeći proces poznat pod imenom destilacija, ljudi su naučili kako da pove­ćaju sadržaj alkohola u tečnosti do sko­ro 100 procenata. Devedesetih godina prošlog veka marihuana je imala mnogo manje THC-a (psihoaktivne komponen­te) nego danas. Nekad je trebalo sažvakati mnogo listova koke da bi se osetio bilo kakav efekat. Te supstance počele su da nanose veliku štetu pojedincima i društvu kad su ljudi naučili da destilišu, ekstrahuju i ukrštaju biljke kako bi poja­čali njihovo psihoaktivno dejstvo. Na pri­mer, 1995. Američka Agencija za borbu protiv narkotika (DEA) izvestila je da je u zaplenjenoj marihuani prosečan sadržaj THC-a bio oko 4%. Do 2014. taj udeo se povećao na 12%. Osim toga, reklamira se marka marihuane pod imenom Kum (Godfather) sa 34% THC-a. Tek u poslednjih 100 godina ljudi su naučili kako da iz biljke ekstrahuju čistiji oblik kokaina.

Definicije

Danas postoji tendencija ka preteranoj upotrebe reči ‘zavisnost’. Govorimo o za­visnosti od hrane ili o zavisnosti od rada. Preterano uživanje u hrani ili radu zaista ima ozbiljne fizičke i mentalne posledi ce, kao i negativan uticaj na porodični ži­vot. Međutim, kad naučnici koriste izraz zavisnost oni obično misle na ono što zovemo hemijskom zavisnošću. Američ­o društvo zavisničke medicine (ASAM) definiše zavisnost kao „[…] primarno hro- ničnu bolest nagrađivanja mozga, moti­vacije, memorije i povezanih neuronskih kola. Nepravilno funkcionisanje tih kola dovodi do karakterističnog biološkog, psihološkog, društvenog i duhovnog ispoljavanja. To se odražava na pojedin­ca koji patološki traži nagradu ili olakšanje korišćenjem određene supstance i drugim vrstama ponašanja.“ ASAM dalje ovako govori o dodatnim karakteristi­kama zavisnosti: „Zavisnost karakteriše nesposobnost da se čovek trajno uzdr­ži od korišćenja supstanci, pogoršanje kontrole ponašanja, žudnja za supstan- com, smanjeno prepoznavanje ozbiljnih problema u svom ponašanju i odnosima s drugim ljudima i nepostojanju emoci­onalne reakcije. Kao i kod drugih hroničnih bolesti, zavisnost često ima cikluse relapsa (vraćanja) i remisije (povlačenja). Bez lečenja ili angažovanja u procesu oporavka, zavisnost napreduje i može dovesti do invaliditeta ili prerane smrti“

Zajedničko korišćenje igala, koje su često zaražene, dovodi do širenja raznih bolesti poput virusa side (HIV) i hepatitisa C.

Svetska zdravstvena organizacija (WHO) daje odličnu definiciju zloupo­trebe supstanci. „To je štetno ili opasno korišćenje psihoaktivnih supstanci, uk­ljučujući alkohol i nedozvoljene droge. Korišćenje psihoaktivnih supstanci može dovesti do sindroma zavisnosti – skupa bihevioralnih, kognitivnih i fizioloških po­java koje su posledica ponovljenog korišćenja supstanci, što po pravilu izaziva snažnu želju da se uzme droga, teškoće u kontroli njenog korišćenja, istrajavanje u njenoj upotrebi uprkos štetnim posledicama, davanje prednosti korišćenju dro­ge nad svim drugim aktivnostima i oba­vezama, povećanje tolerancije na drogu, i ponekad stanje fizičke patnje zbog ap­stinencije.“ Zloupotreba i zavisnost vrlo su bliske pojave po definiciji i značaju koji imaju na život pojedinca i društva.

Posledice zavisnosti po pojedinca i društvo

Definicije zavisnosti koje su dali ASAM i WHO sadrže mnoge važne elemente. Prvo, zavisnost i zloupotreba su holi­stički fenomeni. Obe utiču na ljudsku biologiju; one menjaju sisteme nagrađi­vanja mozga i celu fiziologiju. Zavisnost znači da ljudski mozak bez droge više ne funkcioniše normalno. Zavisnik traži ispuštanje hemijskih supstanci zadovolj­stva koje podstiče droga i izbegava bol koji se javlja kad droga ne utiče na nje­gov mozak. Osim toga, kako bi primetili fiziolozi, ovde su uključeni i klasični me­hanizmi nagrađivanja. Kad neka osoba koristi drogu, ona oseća zadovoljstvo; a kad je ne koristi, oseća bol. Postoje druš­tvene implikacije zavisnosti, uključujući probleme u vezi sa zadržavanjem posla i nasiljem kod kuće. Važno je uočiti da ASAM-ova definicija takođe uključuje uticaj droge na duhovnost.

Posledice po fizičko zdravlje

Najozbiljniji fizički rizik od zloupotrebe droga jeste smrt. Godine 2000. u SAD je bilo manje od 20.000 umrlih od predoziranja nedozvoljenim drogama. Međutim, ta brojka se znatno povećala od te godine. Do 2016. samo je u toj godini od predoziranja u SAD umrlo više od 60.000 ljudi. Tako se broj umrlih od predoziranja utro­stručio za 16 godina. Mada je porastao i broj umrlih od predoziranja heroinom, kokainom i metamfetaminima, najveći porast je kod fentanila i droga sličnih fentanilu. Takođe, od 2000. godine znatno je porastao broj umrlih od alkoholizma, i on čak premašuje broj umrlih zbog drugih supstanci – više od 88.000 godišnje.

Velike posledice po zdravlje naročito su izražene kod unošenja intravenoznih zabranjenih droga, kao što su opijati, ko­kain i amfetamin. Pored toga, zajedničko korišćenje igala, koje su često zaražene, dovodi do širenja raznih bolesti, poput virusa side (HIV) i hepatitisa C. Od samog početka epidemije HlV-a, zaražene igle bile su najveći prenosilac infekcije.

Povećan broj obolelih od raka takođe je vezan za korišćenje supstanci. Veza između upotrebe duvana i raka dobro je poznata. Istraživanje takođe pokazuje da se rani početak korišćenja marihua­ne povezuje s rakom testisa, te da kon­zumiranje alkohola povećava rizik od dobijanja raka, naročito raka dojke. Far­makologija skoro svih supstanci koje se zloupotrebljavaju takođe otkriva da one loše deluju na kardiovaskularni i respira­torni sistem.

Povećan broj obolelih od raka takođe je vezan za korišćenje supstanci.

Stimulanti poput kokaina ili amfetami- na ubrzavaju puls i podižu krvni pritisak, što može dovesti do infarkta i šloga. Dro­ge koje depresiraju centralni nervni sistem dovode do usporavanja rada srca i pluća, što može izazvati gubitak svesti i smrt. Pre­ma Nacionalnom institutu za proučavanje zloupotrebe droga, lista loših posledica po zdravlje, na bezmalo svim telesnim si­stemima i organima, skoro je beskonačna. Većina takvih droga sadrži toksine koje bubrezi i jetra moraju da prečiste i uklone.

Bilo je dosta rasprava o koristi umere- ne količine alkohola po zdravlje srca. No­vija istraživanja pokazuju da ovakvo pije­nje alkohola zaista smanjuje mogućnost srčanog napada. Međutim, istraživanje takođe govori da čak i umerena potroš­nja alkohola povećava rizik od svih osta­lih srčanih oboljenja i smrti, uključujući šlog i aneurizme. Najnovije istraživanje koje je sproveo britanski časopis Lancet zaključuje da u stvari nema bezbedne količine ispijenog alkohola.

Posledice po mentalno zdravlje

Veza između zloupotrebe supstanci i mentalnog zdravlja je kompleksna. Istra­živanje pokazuje da korišćenje supstanci, koje se pretvori u njihovu zloupotrebu, može biti oblik samolečenja anksiozno­sti ili depresije. Zloupotreba supstanci, naravno, može nastati i zbog nekog fizičkog bola. Sam proces stvaranja za­visnosti je, po definiciji, poremećaj u mozgu. Menja se funkcionisanje mozga; on više ne može normalno da radi bez supstance od koje je postao zavisan. U tom kontekstu zloupotreba supstanci je povezana s anksioznošću, koja uključuje napade panike uz propratno drhtanje, kratki dah i osećaj nestvarnosti. Mnoge droge koje stimulišu, poput kokaina i metamfetamina, povezuju se sa uznemi­renošću, agresivnošću, i paranojom. Halucinogene droge naročito se povezuju s izmenjenom percepcijom realnosti, delirijumom, raznim vrstama psihoza i shizofrenijom. I marihuana je svrstana u halucinogene droge, i postoje dokazi da njeno dugotrajno korišćenje povećava mogućnost dobijanja shizofrenije. S ra­stom procenta THC-a u marihuani, sve više zabrinjavaju dugoročne posledice po mentalno zdravlje, naročito imajući u vidu da mnoge zemlje u svetu nastoje da legalizuju korišćenje marihuane. Nedav­no istraživanje na Univerzitetu Mičigen otkrilo je značajne posledice dugotraj­nog korišćenja marihuane po spoznaju i mentalno zdravlje. Ovde treba reći da marihuana manje zabrinjava nego opija­ti, ali ni da ona nije bez rizika.

Uticaj zloupotrebe droga na međusobne odnose

Dobar deo istraživanja i kliničke literatu­re fokusira se na posledice zloupotrebe droga na fizičko i mentalno zdravlje. Me­đutim, mnogi istraživači i kliničari primetili su značajne posledice zloupotrebe droga po porodicu, prijatelje, kolege i društvo u celini. Posledice po fizičko i mentalno zdravlje pak značajno utiču na društvene odnose. Pitanje poverenja, pouzdanosti, stabilnog raspoloženja i taj­nosti ima snažan uticaj na funkcionisanje porodice i društvene odnose. Zdravstve­ni problemi takođe znatno utiču na po­rodicu i ostale odnose u društvu. Kako je zabeleženo u kliničkoj literaturi, porodice, prijatelji i saradnici na poslu često postaju saučesnici zavisnika. Oni „pokri­vaju” narkomana i opravdavaju njegovo čudno ponašanje i zloupotrebu droga; oni se nikad ne suprotstavljaju stvarno takvoj osobi, ukazujući joj da ima pro­blem s drogom.

Jedna studija s Univerziteta Mičigen govori da zloupotreba alkohola znatno povećava mogućnost razvoda

Jedna studija s Univerziteta Mičigen govori da zloupotreba alkohola znatno povećava mogućnost razvoda. Tokom tri godine, koliko je ovo istraživanje trajalo, stopa razvoda kod onih koji su imali pro­blem s alkoholom, iznosila je oko 15% u poređenju sa 5% kod onih koji nisu imali tu dijagnozu.

Prevencija

U SAD je prevencija zloupotrebe supstanci glavni cilj Nacionalnog instituta za alkoholizam i zloupotrebu alkohola (NIAAA) i Nacionalnog instituta za zloupotre­bu droga (NIDA). Oba instituta već decenijama finansiraju programe prevencije i vrše istraživanja u vezi s najboljim načini­ma prevencije, što se može videti na nji­hovim veb-sajtovima. Ta istraživanja ot­krila su neke korisne principe. Na primer, prevencija treba da je prilagođena uzra­stu. To znači da su potrebne različite stra­tegije za različite starosne grupe. Osim toga, prevencija treba da uključi bitne elemente kulturne sredine pojedinca i da se oslanja na snagu te kulture. Pol je takođe važna komponenta raznih stra­tegija prevencije. U svemu nabrojanom ima brojnih principa koji pomažu da se razvije otpornost kod rizične populacije.

PORODICA. Srž efikasne prevenci­je je porodica, koja je primarna jedinica socijalizacije u svakom društvu. Mi u po­rodici naučimo svoj jezik, veštinu među­sobne komunikacije i osnovne vrednosti. Tri aspekta porodičnog života od po­sebne su važnosti: prvo, pokazalo se da tamo gde su članovi porodice čvrsto po­vezani postoji manja verovatnoća da će se javiti neki problem sa zloupotrebom supstanci. Drugo, jake emocionalne veze između članova porodice predstavljaju veliku zaštitu. Pokazivanje te veze kroz praćenje deteta i jasno saopštavanje toga šta se od njega očekuje od pre­sudnog su značaja. I na kraju, pokazalo se da redovne porodične večere takođe predstavljaju važan deo prevencije. Smatra se da će, kad roditelji i deca sednu da zajedno podele obrok, najverovatnije doći do porodičnog vezivanja, praćenja i komunikacije.

MENTORSTVO. Još jedan faktor efi­kasne prevencije jeste mentorstvo od stra­ne neke drage odrasle osobe. Istraživanje je pokazalo da će se verovatnoća zloupo­trebe supstanci znatno smanjiti ako mlada osoba ima neku odgovornu odraslu oso­bu kojoj se može poveriti, od koje može tražiti savet i koja joj služi kao uzor.

DRUŠTVENO KORISTAN RAD. Istraživanje je isto tako pokazalo da angažovanje u pomoći društvenoj zajedni­ci takođe smanjuje verovatnoću nastan­ka delinkvencije, zloupotrebe supstanci i zavisnosti, kao i da pomaže u oporavku od njih.

POBOŽNOST. Sekularno društvo nastoji da umanji uticaj religije u preven­ciji zloupotrebe droga. Međutim, obimna istraživanja širom sveta pokazala su da je verovanje u Boga i uključivanje u verske aktivnosti u crkvama, sinagogama ili dža­mijama povezano s manjim stopama zlo­upotrebe supstanci. Smatra se da osećaj odgovornosti prema Bogu utiče na lično ponašanje, koje takođe postaje odgovor­no. Uključivanje u verske aktivnosti i dru­ženje s drugim vernicima koji ne koriste supstance, smanjuje verovatnoću druže­nja sa zavisnicima. Ustanovljeno je da se ovo dešava ne samo kod hrišćana, već i kod muslimana i Jevreja.

ŠKOLE I AMBICIJA. Ustanovljeno je da je kod mladih ljudi koji imaju velike ambicije u pogledu budućnosti manja verovatnoća da će zloupotrebiti droge. Ako je neka mlada osoba sebi postavila cilj da stekne visoko obrazovanje i ostva­ri se na profesionalnom planu, rizik od drogiranja znatno se smanjuje. Škole su vrlo važan deo svakodnevice mladih lju­di. Jako je važno da se postigne da deca budu uspešna u školi. Dodatna nastava i drugi načini angažovanja učenika pred­stavljaju vrlo značajan deo borbe protiv zloupotrebe droga.

MAKROPOLITIKA. Još jedan važan aspekat prevencije jeste razvoj i sprovođe- nje socijalne politike i zakona koji olakšava­ju prevenciju. To može uključivati korišće- nje medija za edukaciju o drogama i alko­holizmu, kao i zakone koji pomažu preven­ciji. Ti zakoni mogu biti zabrana pušenja na javnim mestima, smanjenje dozvoljenog procenta alkohola u krvi vozača, a potreb­no je i bolje sprovođenje tih zakona. Zako­ni za „slobodu disanja” (kojima se nastoji da se smanji izloženost dimu i ograniče zone gde je pušenje dozvoljeno), kao i snižava­nje dozvoljenog procenta alkohola u krvi za vreme rada s teškim građevinskim maši­nama, znatno su smanjili pušenje i ispijanje alkohola na radnom mestu.

Međutim, zakoni i politika su komplikovani. U skoro svakom društvu – a na­ročito u onim demokratskim – ne može se zabraniti ono što veći deo tog druš­tva želi da radi. Nema dovoljno zatvora, a sprovođenje zakona često dovodi do korupcije. Upravo sada američko društvo pokušava da smisli šta će s marihuanom. Sva je verovatnoća da će se vršiti dalja legalizacija i da ćemo videti dugoročne posledice korišćenja marihuane. Među­tim, pobornici ove ideje dokazuju da je marihuana „sigurnija” od alkohola i opijata. Važno je primetiti da „sigurnija” ne zna­či i da je sigurna. Istraživanje jasno poka­zuje da dugoročna upotreba marihuane ima značajne posledice po zdravlje.

Oporavak

Obim i teret upotrebe i zloupotrebe sup­stanci širom sveta su veliki. Svetska zdrav­stvena organizacija procenjuje da je 2002. bilo 185 miliona korisnika nedozvoljenih droga, dve milijarde korisnika alkohola i 1,3 milijarde pušača. Osim toga, procenjeno je da je 2000. godine bilo mnogo smrtnih slučajeva povezanih s korišćenjem ovih supstanci: skoro 9% umrlih širom sveta bilo je u vezi s korišćenjem duvana, više od 3% s alkoholom i oko 0,5% s nedozvoljenim drogama. Oporavak posle ovih problema zloupotrebe jedno je od centralnih pitanja javnog zdravstva i zdravstvene zaštite u će­lom svetu. U SAD vrše se velika istraživanja u cilju otkrivanja najefikasnijeg lečenja.

Hronična bolest. Ključni deo defi­nicije zavisnosti jeste da je to hronična bolest i da se ona vraća. To je važno shva­titi. Društvo često očekuje da medicinska „lečenja” budu brza i efikasna. Međutim, mi sada mnoge bolesti smatramo hroničnima, odnosno stanjem koje se mora dr­žati pod kontrolom, što znači da je samo lečenje manje u fokusu. U prošlosti smo smatrali da lečenje nije uspelo ako se pa­cijent posle njega vratio drogama. Opo­ravak je, međutim, proces koji traje celog života, a nikako nije jednokratno iskustvo.

Ključni elementi uspešnog opo­ravka. Mnogi ključni elementi su otkri­veni posle obimnih istraživanja. Možda najznačajnije otkriće jeste da ono što sprečava zavisnost i zloupotrebu istovre­meno pomaže i uspešnom lečenju. Opo­ravak počinje spoznajom potrebe da se čovek menja i zahteva holistički pristup koji uključuje fizičko, mentalno i duhov­no zdravlje. Oporavak takođe treba da se odvija u okviru nečije kulture. On mora uključiti osećaj nade i posvećenosti bu­dućem obrazovanju, radu i struci.

Porodica, vršnjaci i kolege imaju ključnu ulogu u oporavku. Kao što je mentorstvo efikasno u prevenciji, tako je od suštinskog značaja i u oporavku. Ljudi su društvena bića. Mi godinama posle svog rođenja zavisimo od svoje porodice i od drugih. Isto tako, uspešan oporavak takođe traži obiman sistem društvene podrške i angažovanja.

Mada vladine publikacije pominju neke od holističkih i duhovnih aspekata zavisnosti i oporavka od nje, ta pitanja se retko, a možda i nikad, ne obrađuju detaljno. Pre nekoliko godina, Journal of Drug Issues (Časopis za probleme s dro­gom) ceo broj posvetio je duhovnosti u prevenciji i oporavku od zavisnosti. Različiti članci u tom posebnom izdanju potvrđivali su ključnu ulogu koju duhov­nost ima kako u sprečavanju zavisnosti, tako i u oporavku od nje. Te članke nisu pisali pastori ili evanđeoski autori, već uglavnom sekularni naučnici koji su na osnovu sopstvenih istraživanja otkrili moć vere i njenog upražnjavanja.

Zaključak

Zloupotreba supstanci i zavisnost pred­stavljaju široku i ozbiljnu temu – sigurno obimniju nego što je ovaj članak mogao da pokrije. Međutim, nadam se da je ovde predstavljeni materijal dao okvir za razumevanje zloupotrebe i zavisnosti, kao i ključne elemente za njihovu pre­venciju i oporavak od njih, uključujući i važnu ulogu koju tu mogu imati vera i uključivanje u verske aktivnosti.

Photo by Ninetyseven Imagery from Pexels