Svi se ponekad suočavamo sa dubokim pitanjima smisla života, patnje i odnosa sa Bogom. Tekst koji sledi nastao je iz lične borbe sa tim pitanjima, u trenucima kada sam bio na ivici očaja, suočen sa sopstvenim slabostima i beskonačno velikom Božijom ljubavlju. Ovo je svedočenje o tome kako me je Bog, kroz svoju milost i ljubav, podigao iz tame i podario mi snagu da živim ne za sebe, već za Njega. Neka ovaj tekst bude na blagoslov svakome ko se nalazi u sličnom stanju – da usmeri pogled na Hrista i pronađe istinski mir u Njemu.
Pišem ovaj tekst suočen sa dubokom egzistencijalnom krizom. Pišem ljut i u molitvi želim smrt. Upoznao sam Boga, postavio sam sebi pitanje: zašto da živim, zašto da budem sluga, jer znam šta se očekuje od hrišćanina? Kroz sve patnje koje prolazim, često se čini da je jedini put teži i prepun očajanja.
Bog, najveći sluga, nije imao izbora osim da bude ono što jeste – ljubav. On je sebe porobio sopstvenom ljubavlju. Da je odabrao bilo šta drugo osim ljubavi, sve bi završilo u uništenju, a On više ne bi bio Bog. U tome leži sva poenta. Svoju milost, blagodat i ljubav Bog pokazuje prema nama jer nema izbora – On je Bog ljubavi. Ono što nije ljubav, greh je, a greh uništava sam sebe.
Lično, njegova milost i ljubav me sprečavaju da učinim ono najgore. Postajem sluga njegove ljubavi, koja mi daje snagu da nastavim dalje i razbija moju tamu.
Ipak, ponekad me frustrira što je Bog takav. Njegova sila ljubavi i sloboda izbora koju mi je dao nosi odgovornost da svojim izborom biram Njega. Nemam izgovor ako ga ne izaberem.
Tražim izlaz, način da umrem a da imam opravdanje za svoju sebičnost. Verujem da izlaza nema, jer je Bog već sve učinio. Sve što me snalazi nije nefer, samo je bolno. Želim da umrem jer sam sebičan. Ne želim da budem s Njim jer mi nije dao treći izbor. Međutim, treći izbor bi opet doveo do uništenja jer bi vodio do sebičnih dela, a sebičnost vodi u propast.
Onaj ko spozna Božiju milost, preostaje mu samo da živi život Bogu. Onaj ko spozna Božiju milost ima dva puta: da izabere Njega i živi po njegovoj milosti, ili da izabere sebičan put, svestan da nema izgovora za svoju sebičnost.
Pokušavam da nađem manu u Bogu, ali je ne nalazim. Verujem da čovek, kada pomisli na neki treći put, želi kontrolu, želi da bude stvoritelj. Međutim, Bog nam već sada omogućava da budemo u jedinstvu sa Stvoriteljem verujući u Njega. To je ono što je sotona želeo – vrhunac sebičnosti. Želeti biti odvojen od Boga, a živeti večno i lepo, nelogično je, jer je On sva lepota postojanja.
Nastavljam da živim zbog njegove milosti. Ne živim zato što verujem da me nešto lepo čeka u budućnosti, već zbog onoga što je već učinio – umro na krstu, uzeo sve moje grehe, otkupio me i omogućio spasenje.
Iz prethodnog se vidi, Bog nema izbora osim da bude ono što jeste i već je pokazao svoju ljubav. Ko ne bi bio sa takvim Bogom kada ga upozna? Takav čovek je nerazuman i zao.
Kada Bog ne bi izabrao ljubav, već nešto drugo, tada ne bi bio Bog. Ne bi bio stvoritelj jer ne bi stvarao. Bio bi Bog, ali zao Bog, jer bi umesto stvaranja uništavao. Kako ne bi bio stvoritelj, ne bi imao šta da uništava i na kraju bi sam bio uništen.
Bog se otkriva ljudima u njihovoj tuzi, bolu i patnji. Sve dok je moj pogled uprt u mene samog, nikada neću osećati lepotu Božije ljubavi i osećaću očaj. Zato, pogled treba preusmeriti na Isusa, sliku Boga na zemlji, koji nam je pokazao nesebičnu ljubav umrevši na krstu. Gledajući Njega, sve više želimo da budemo kao On, a pratići njega to i postajemo.
Bog se konstantno meša u moj život i ukazuje mi na sve što je učinio jer me želi kao svoga sina. Gospode, pišući ovaj tekst sada vidim da sam ja u tebi i ti u meni. Ne molim te da me čuvaš od zla, već da naša veza ostane jaka dok je zlo oko mene i dok me napada. Ne molim te da ne odustaneš od mene, jer znam da nećeš. Molim te da ja ne odustanem od tebe. Oslobodi me, Gospode, moje sebičnosti i daj mi potrebu samo za tobom. Čuvaj me, Bože, od gordosti i daj mi poniznosti.
Ne preostaje mi ništa, Gospode, osim da živim tvoj život koji si mi dao i da te slavim u njemu. Želim svest o apsolutnoj zavisnosti od tebe. Amin!
Lazar Stojilković
Izvor slike: Canva
